Uticaj kiselog zemljišta na biljke

154

Biljke imaju različite potrebe u pogledu vrednosti pH zemljišta, koja može da ima snažan uticaj na njihov rast, razviće i plodonošenje.

Većina biljaka se prilagodila zemljištima blago kisele do blago alkalne reakcije (pH = 6,5 – 7,5). Inače mogu da se razvijaju i na zemljištima čija je pH vrednost u rasponu od 5,0 do 8,0. Odstupanja od ovih vrednosti odražavaju se manje ili više nepovoljno, što uglavnom zavisi od vrste biljaka i sposobnosti prilagođavanja takvim uslovima.

U uslovima neprilagođene pH vrednosti zemljišta određenoj biljnoj vrsti, ona reaguje vidljivim poremećajima – u početku u vidu hloroze, bledila i nekroze oboda listova, a kasnije i u njenom rastu i razviću. To, izaziva umanjen prinos i pogoršan kvalitet proizvoda.

Prvi vidljivi simptomi na biljkama u uslovima povećane kiselosti su zastoj u porastu i bledilo lišća. Oštećene biljke ostaju kržljave, njihovo lišće se povija i ima intenzivniju interkostalnu hlorozu. Tako, na primer, na kukuruzu se ne zapažaju upadljive promene sve dok je pH iznad 5,0, a ako je zemljšte kiselije, naročito ako pH pada ispod 4,5, tada se primećuje osetan zastoj u porastu.

Na kiselim zemljištima klijanci šećerne repe trpe ozbiljne posledice koje se odražavaju na zastoj u porastu. Na takvim zemljištima korovske biljke se uspešnije razvijaju, pa se dešava da one prosto uguše mlade tek iznikle biljke šećerne repe. Kotiledoni listići biljaka na kiselim zemljištima imaju uspravan položaj, a na ivicama listova dolazi do pojave hlorotičnosti i purpurnog obojavanja. I primarni koren doživljava značajne promene, uključujući, u težim prilikama, i njegovo uginjavanje. Na korenu se obrazuje veći broj končastih korenovih dlačica.

I drvenaste biljke, posebno neke vrste voćaka, pate u razvoju u uslovima povećane kiselosti zemljišta.

Nepovoljno delovanje kiselih zemljišta ispoljava se, pre svega, zbog nepovoljne koncentracije pH jona, štetnog uticaja toksičnih elemenata kao što mogu biti aluminijum i magnezijum i nepotpune iskorišćenosti drugih osnovnih elemenata od strane gajenih biljaka. Uz to, zemljište sa povećanom kiselošću može i indirektno da vrši štetan uticaj na gajene biljke, jer u njemu nailaze na povoljne uslove i neke parazitne gljive koje napadaju koren biljaka. Takva je, na primer, Plasmodiophora brassicae, prouzrokovač kile kupusa i ostalih krstašica.

Oštećenja prouzrokovana niskim pH u većini slučajeva su izazvana većom topljivošću mineralnih soli u kiseloj sredini. Te soli dostižu koncentraciju koja postaje toksična za biljke i ometa apsorpciju ostalih neophodnih elemenata.

Višak natrijumovih soli u zemljištu, naročito natrijum hlorida, natrijum sulfata i natrijum karbonata, značajno povećava pH vrednost zemljišta i dovodi do tzv. alkalnih oštećenja na biljkama. Oštećenja na biljaka u zemljištima povećane alkalnosti se ispoljavaju prvenstveno na lišću koje poprima hlorotičan izgled, zatim dolazi do ožegotina, a kasnije i čitave biljke izgledaju klonulo i primetno sporije rastu.

Alkalna zemljišta naročito teško podnose drvenaste biljke, među kojima se ističu jabuka i kruška, a od zeljastih biljaka posebno pšenica, dok su neke druge vrste (šećerna repa, lucerka i nekoliko trava) potpuno tolerantne, čak bolje uspevaju na alkalnim zemljištima (lucerka).

Popravkom pH zemljišta i njegovim dovođenjem do reakcije koje biljke mogu da podnesu bez većih posledica, u značajnoj meri rešavaju se mnoge nepovoljnosti na koje gajene biljke tokom svoje antogeneze nailaze.

Izvor: dipl. inž. Ivana Obradović, PSSS Prokuplje

Foto: Pixabay, Free Images


reklama