Rast i plodonošenje oraha zavisi od više klimatskih činilaca, a ako oni nisu povoljni, orah će se razvijati ali i slabo plodonositi.

Klimatski faktori koji imaju najveći uticaj na uspevanje oraha su temperatura, svetlost, vlažnost zemljišta i vetar.

Temperatura je najbitniji činilac za uspešno gajenje oraha, a na nju utiču geografska širina, nadmorska visina, reljef, kao i blizina vodenih tokova. Temperatura utiče na sve biohemijske procese u biljci i intenzitet fotosinteze.

Optimalna temperatura za razvoj oraha je 28 stepeni, a sa njenim daljim rastom intenzitet fotosinteze opada. Temperatura preko 35, pa i 40 stepeni, na plodovima i mladarima izazivaju ožegotine.

Na uspevanje i rodnost oraha veliki uticaj imaju i pozni prolećni mrazevi koji su radijacionog karaktera. Oni nastaju pri naglom hlađenju zemljine površine, kad je vreme vedro i tiho, a najčešće se javljaju u depresijama i kotlinama. Orah je najotporniji na niske temperature u fazi mirovanja, a vrhovi grana mogu da podnesu temperaturu od -20 stepeni. Mladi plodovi su najosetljiviji i mogu da stradaju na temperaturi od -10, pa bi trebalo izbegavati položaje na kojima se javljaju rani jesenji i pozni prolećni mrazevi. Na većim nadmorskim visinama pogodniji su južni položaji, a u nižim predelima trebalo bi birati severne ekspozicije, zbog manjih temperaturnih kolebanja i kasnijeg kretanja vegetacije. Orah najčešće uspeva tamo gde i hrast. Najviše mu odgovara umereno toplo područje, takozvano, vinogradarsko.

Svetlost je važan ekološki faktor. Da bi se pravilno razvila kruna, orahu je potrebno da ima dovoljno svetlosti. Zbog toga bi trebalo obaviti sadnju uz veće rastojanje kako bi se izbeglo zasenjivanje, jer od osvetljenosti krune zavisi i obrazovanje cvetnih pupoljaka, odnosno rodnost.

Voda je neophodna za fiziološke i biohemijske procese koji se odvijaju u biljnom tkivu. Orahu pogoduju umereno vlažna zemljišta, a može da raste i u sušnim rejonima jer ima dobro razvijen koren koji mu omogućava snabdevanje vodom iz dubljih slojeva, ali u takvim uslovima manje rađa. Ako ima manje vlage u zemljištu, porast mladara je manji, oplodnja i zametanje plodova je slabije i usporen je porast plodova. Plodovi pre vremena opadaju, slabo je formiranje i diferenciranje cvetnih pupoljaka, čime se smanjuje rod u narednoj godini. Ako u junu nastupi suša, orah obrazuje sitne plodove. Ako je avgust sušan, plodovi imaju niži radman jezgra. Velika količina vode u zemljištu je štetna jer otežava dotok vazduha do korena koji se slabo razvija i dolazi do uginuća žila.

Vetar – S obzirom na to da se orah oprašuje anemofilno, posredstvom vetra, česti povetarci u vreme cvetanja su korisni. Takođe, na promajnim mestima, gde je stalno strujanje vazduha, ređe dolazi do gljivičnih i drugih oboljenja. Olujni vetrovi praćeni jakom kišom imaju negativno dejstvo, naročito na mlada stabla, koja se pod njihovim uticajem krive i lome. Suvi vetrovi u vreme cvetanja isušuju žig tučka i nepovoljno deluju na oplodnju.

Izvor: dipl. inž. Živomir Nikolić, PSSS Kruševac

Foto: Pixabay