Svedoci smo velike ekspanzije površina po voćem. Na žalost, proizvođači često vrše prihranu voćnjaka ’napamet’, odnosno, bez izvršene agrohemijske analize zemljišta i bez osnovnog zananja o potrebama pojedinih voćnih kultura za hranivima.
Pre đubrenja je obavezno ispitati hemijski sastav zemljišta kako bi na osnovu rezultata mogli da odredimo norme đubrenja prema zahtevima pojedinih kultura. Analizu je potrebno odraditi na svakih pet godina, što je zakonska obaveza poljoprivrednika.
Kvalitet plodova, njihova boja, ukus, veličina, čvrstoća i drugo su sortne osobine. Na ova svojstva veliki uticaj imaju ekološki činioci, a posebno agrotehničke mere, među kojima se ističe veliki uticaj prihrane voćaka na kvalitet plodova. Zavisno od primenjenih doza i odnosa pojedinih đubriva ona mogu da poboljšaju ili, u slučaju njihove nestručne primene, da pogoršaju kvalitet plodova.
Od neophodnih elemenata na kvalitet plodova voćaka u najvećoj meri utiču azot, kalijum, kalcijum. Njihov nedostatak ili višak može veoma nepovoljno da se odrazi na kvalitet. Takođe, na usvajanje hranljivih elemenata, pored izbalansirane prihrane, veliki uticaj ima i pH vrednost zemljišta, temperatura, kao i oblik hranljivih elememenata u đubrivima, odnosno, da li se nalaze u lakopristupačnom obliku.
Pri nedostatku azota plodovi su sitniji, što u značajnoj meri umanjuje njihovu tržišnu vrednost. Višak azota takođe deluje štetno. U uslovima viška azota, plodovi često gube karakterističan ukus. Takođe, meso plodova postaje mekše, posebno u kišovitim godinama i teže se čuvaju pri skladištenju. Visoke doze azota, posebno ako se primenjuju kasno u proleće, nepovoljno utiču na boju plodova, pošto usporavaju razgradnju hlorofila i time odlažu pojavu karakteristične pokrovne boje ploda.
Za kvalitet plodova naročito je značajan odnos između primenjenih doza azota i kalijuma. Kalijum je element koji značajno utiče na sadržaj šećera, kiselina, vitamina C, kao i na obrazovanje osnovne i pokrovne boje ploda. Naročiti je bitan element kod, takozvanih, kalijumovih voćnih vrsta u koje spadaju većina koštičavih i jezgrastih voćnih vrsta. On veoma povoljno utiče na ukus i aromu. Njegov višak kod jabučastog voća nepovoljno se odražava na mogućnost čuvanja plodova. Kalijum je veoma značajan i za obrazovanje boje kod sorti koje se odlikuju crvenom bojom plodova, pošto utiče na sintezu antocijana i polifenola.
Pojava gorkih, jonatanovih pega kod jabuke je tipičan primer nedostatka kalcijuma. Ovaj element je u zemljištu često blokiran pri niskim pH vrednostima, a uz to je njegov transport u plodove, naročito kod nekih sorti jabučastog voća, usporen. Za dobru obezbeđenost plodova kalcijumom značajan je i odnos sadržaja kalcijuma prema udelu azota, kalijuma i magnezijuma.
Dosadašnja iskustva su pokazala da bi odnos sadržaja azota i kalijuma u mesnatom delu jabučastih plodova u vreme berbe trebalo da iznosi 10:1. Utvrđeno je da nedostatak kalcijuma u plodovima može biti prouzrokovan primenom previsokih doza kalijumovih đubriva. Dobra obezbeđenost, naročito jabučastih plodova, kalcijumom je značajano za uspešno čuvanje u skladištu.
Na osnovu dosadašnjih ispitivanja može se zaključiti da pravilna, dobro izbalansirana mineralna ishrana povoljno utiče na kvalitet plodova, dok loše određena norma prihrane – prevelika ili premala, kao i neblagovremena upotreba mineralnih đubriva (posebno azotnih i kalijumovih), može da izazove nepoželjne hemijske, fizičke i organoleptičke promene i time da pogorša kvalitet plodova.
Izvor: dipl. inž. Mihajlo Žikić, PSSS Zaječar
Foto: Unsplash
