Temperaturni faktor utiče na sve fiziološke i biohemiske procese u biljci, a time i na sam rast i razvitak.

Osnovni fiziološki procesi u biljkama (asimilacija, disanje, transpiracija, apsorcija hranljivih materija i vode i drugo) dešavaju se samo u određenim temperaturnim granicama. Biološki minimum za kontinentalne voćke je + 5 stepeni Celzijusa gde dolazi samo do zaustavljanje rasta, a ne do izumiranje voćke.

Temperature preko + 35 stepeni u periodu vegetacije imaju negativno delovanje na voćke.

Voćke su mnogo bolje prilagođene niskim nego visokim temperaturama. Svi fiziološki procesi se zaustavljalju i prekidaju na visokim temperaturama > 40 stepeni, dolazi do koagulacija proteina. Temperatura biljnih delova je u toplim danima znatno veća nego temperatura okolnog vazduha. Najopasnija je direktna sunčeva svetlost jer mogu nastati ožegotine, koje nastaju kao posledica gubitka vode iz pregrejanog tkiva. Zato prilikom izvođenja zelene rezidbe u toku vegetacije ne bi trebalo suvišno skidati mladare, jer oni prave zasen na plodovima, a ujedno i štite od ožegotina.

Pored ožegotine koje se nađu na plodovima, opasne su ožegotine na kori debla i skeletnih grana, jer stada kambijum, a rane vrlo teško zarastaju napravljene od visokih letnjih temperatura. Savremena voćarska proizvodnja je nezamisliva bez protivgradnih mreža ili mreža za zasen od visokih temperatura i klimatskih promena. Pored ovoga mora se voditi računa prilikom podizanja voćnjaka o biološkim osobinam voćaka i uslovima u odnosu na temperature.

Sorte breskve, kajsije, neke sorte šljive, badem i smokva traže uslove sa toplim i suvim letima, a jabuka, kruška, višnja, trešnja, ribizla, malina i kupina rađaju obilno i kvalitetan plod imaju u krajevima i lokalitetima sa prohladnim letima. Sa sve većom glabalnom promenom vremenskih prilika, biće teže proizvoditi voće na određenim lokalitetima i potrebna će biti dodatna sredstva za postizanje zadovoljavajućeg prinosa i kvaliteta.

Izvor: mr Aleksandar Mitić, PSSS Leskovac

Foto: Free Images