Velika vrućina i visoke temperature u objektima, naročito na savremenim farmama gde je mnogo jedinki smešteno na malom prostoru, nepovoljno utiču na proizvodnju jaja i mesa.

Smanjuje se nosivost, ljuska i unutrašnost jajeta su lošijeg kvaliteta, manji je prirast brojlera, smanjuje se vitalnost pilića koji postaju prijemčiviji za mnoga oboljenja. Ove posledice se mogu ublažiti primenom odgovarajućih mera u tehnologiji proizvodnje.

U uslovima visoke ambijentalne temperature, klimatizacija je jedini način da se održava temperatura u okviru zone udobnosti za kategoriju živine koja se gaji. Kad je spoljna temperatura 35 i više stepeni, često je dovoljno spustiti temperaturu u živinarniku za samo pet stepeni kako bi se živina osećala udobno. Visoka ambijentalna temperatura može se sniziti puštanjem magle vodene pare u objekat ili neposredno izvan živinarnika. Unutrašnji sistem za hlađenje funkcioniše tako što se vodovodne cevi sa diznama za rasprskavanje vode instaliraju u dva i više reda duž živinarnika i oni povremeno automatski proizvode maglu vodene pare. Drugi način funcionisanja sistema je da se cevi sa diznama postave sa spoljašnje strane zidova, neposredno iznad otvora za dovod svežeg vazduha, tako da ohlađeni vazduh obogaćen vodenom parom ulazi u živinarnik i hladi ga. Ovako se temperatura ambijenta može snizi za 5 do 8 stepeni, što je dovoljno da u vreme velikih vrućina stvori osećaj udobnosti živini.

U dobro opremljenim živinarnicima novije generacije snižavanje temperature se obavlja prelaskom vazduha preko saća koje se nalazi na ulaznim otvorima na početku bočnih zidova – sistemom jakih ventilatora koji se nalaze na suprotnom kraju objekta, svež vazduh prelazi preko saća, hladi se, prolazi kroz ceo objekat i izbacuje se napolje. Hlađenje na ovaj način je sastavni deo sistema tunelske ventilacije.

U toplim podnebljima preveniranje toplotnog stresa kod živine podstiče se gradnjom živinarnika sa otvorenim bočnim stranama, ugradnjom mešača vazduha ili podizanjem zasada drveća u neposrednoj blizini.

Ukoliko nije moguće obezbediti bilo koji od pomenutih sistema prevencije, odgajivači moraju da pribegnu drugim merama, pre svega trebalo bi da obezbede dovoljno svežeg vazduha u objektima. Ako u živinarnicima postoje ventilatori, trebalo bi ih maksimalno iskoristiti (tamo gde ih nema, vrata, prozori i svi drugi otvori trebalo bi da se drže potpuno otvoreni, kako bi se omogućilo što bolje strujanje vazduha). Pogrešno je mišljenje da promaja šteti živini. Naprotiv, velike vrućine i nedostatak kiseonika mogu da izazovu veće nevolje nego promaja. Za koke nosilje izmena vazduha trebalo bi da iznosi 6 m3/kg telesne mase na sat.

Dobra ventilacija je veoma važna i za sprečavanje velike vlažnosti u objektu. Kokoške često piju više vode, pa im je izmet ređi, a pri visokim temperaturama isparavanje vode i amonijaka se znatno povećava. Vlažnost vazduha u objektima pri optimalnim uslovima proizvodnje iznosi od 60 do 70%, a leti se povećava na 80 do 90%. Ovako velika vlažnost nepovoljno utiče na vitalnost, zdravlje i proizvodne osobine živine. Osim vodene pare, vazduh u živinarnicima sadrži znatne količine amonijaka, ugljen-dioksida, ugljen-monoksida, sumpor-dioksida i drugih otrovnih gasova koji nastaju isparavanjem izmeta ili kao produkt disanja živine. Ako nema strujanja vazduha, ovi gasovi su prisutni u velikim količinama i nepovoljno utiču na nosivost, kvalitet ljuske i unutrašnjost jajeta. Često se dešava da jaja budu potpuno meka, smanjuje se vitalnost živine pa postaju osetljiva na mnoge bolesti, a u najgorem slučaju može da dođe do uginuća jedinki zbog nedostatka kiseonika.

Da bi rashladila organizam, živina pije više vode, a to bi trebalo da ima u vidu svaki odgajivač i da omogući kokicama da uvek imaju dovoljno sveže vode za piće. U uobičajenim uslovima proizvodnje, kokici je dovoljno 150 grama vode dnevno, a leti ona popije 200 do 250 grama. Veoma je dobro dodavati preparate na bazi vitamina C ili organskih kiselina u vodi za piće, jer se na taj način mogu ublažiti posledice toplotnog udara.

Nepovoljni uticaj visokih temperatura može se ublažiti manjim naseljavanjem brojlerskih pilića. Tako, umesto 18 na m2 poda, trebalo bi planirati 15 brojlera na metar kvadratni. Gustina naseljenosti ne može se regulisati kod nosilja jer se one koriste u proizvodnji godinu dana. Ali, ako postoje uslovi i neiskorišćeni kapaciteti, nosilje mogu da se raseljavaju, pa umesto 5 u kavezu trebalo bi staviti po 4 jedinke.

Izvor: dipl. inž. Dragan Jakovljević, PSSS Jagodina

Foto: Free Images