Japanski pjeris (Pieris japonica) je odličan izbor za svaku baštu i u našem podneblju može da bude prelep ukras uz malo nege.
Izuzetno je dekorativan, spororastući, zimzeleni žbun visine do 2 metra.
Cvetni pupoljci pjerisa formitaju se terminalno, još u toku jeseni, a početkom proleća, zvonasti cvetovi smešteni na dugim, povijenim, grozdastim cvastima, postepeno se otvaraju od osnove prema vrhu. Prijatnog su mirisa blagog intenziteta. Boja cveta je bela, ali postoje i kultivari sa crvenom i purpurnom bojom.
Ono što ovu vrstu čini još atraktivnijom jesu novi, mladi izbojci, ružičasto do vatrenocrvene boje, koji se razvijaju na biljci uglavnom posle precvetavanja, ređe istovremeno sa cvetom. Listovi su lancetasti, kožasti, glatki i sjajni. Zelene su boje, ali ima varijeteta i hibrida sa prošaranim, kremžutim listovima (P. japonica “Variegata”, P. japonica “Flaming Silver”)
Pjeris nije ljubitelj orezivanja, koje se vrši samo po potrebi, u cilju zadržavanja pravilne forme.
Biljci odgovara humusna, uvek vlažna, ali ocedita zemljišta.
Prilikom sadnje pjerisa potrebno je koristiti specijalne, tresetne supstrate kisele reakcije. U krečnom zemljištu sporo raste i lako oboleva.
Zahteva polusenovita do senovita mesta, zaštićena od jakog mraza i hladnih vetrova. Može da raste i na jačem suncu, ali samo ako ima dovoljno vlage u zemljištu. Dobro uspeva u gradskim uslovima. Razmožava se reznicama.
Pjeris se koristi za pojedinačnu i grupnu sadnju, kao i za sadnju u posudama.
Zbog sličnih zahteva, odlično raste u zajednici sa rododendronima, azalejama, skimijama, erikama ili ispod krošnji četinara.
Foto: Pixabay, Unsplash