Gljivica Apiognomonia erythrostoma izazivač je bolesti poznate pod imenom uvijenost i sušenje lišća trešnje, a može da napadne i druge vrste iz roda Prunus poput višnje, marelice ili kajsije.
U proleće najmlađi listovi na vrhu izboja naglo venu, osuše se i poprimaju tamnosmeđu boju. Osušeni listovi uviju se poput levka i ostaju da vise na stablu kroz celu vegetaciju, a ponekad tokom zime. Na starijem inficiranom lišću javljaju se crvenkastosmeđe pege sa uočljivim žutim rubom. Promena boje gotovo uvek počinje od ruba liske.
Na opalim zaraženim listovima tokom zime počinju da se formiraju peritecije koji postupno sazrevaju do proleća. Oni se formiraju na licu i naličju lista. Početkom aprila obično započinje oslobađanje askospora i traje do kraja maja, a ponekad i duže. Askospore klijaju u vlažnoj atmosferi i probiju kutikulu. Inkubacija traje tri do pet nedelja, pa se prvi znaci bolesti mogu primetiti u junu, ali i mnogo kasnije. Krajem juna ispod epidermisa počinju da se formiraju loptaste strukture (piknidi). U njima se diferenciraju piknospore. Uloga piknospora u epidemiologiji bolesti još uvek nije razjašnjena.
Da bi se smanjio broj infekcija potrebno je lišće ispod stabala sakupiti i spaliti ili zaorati. Ali, to nije dovoljno pa se sprovodi i zaštita fungicidima. Prvo prskanje izvodi se u vreme otvaranja pupoljaka primenom fungicida na bazi bakra. Sledeća prskanja sprovode se organskim fungicidima. Obično su to tri prskanja u intervalima od 10 do 12 dana sredstvima na bazi dodina, ditianona, bitertanola… Pred berbu, u zavisnosti od karence fungicida, trebalo bi prekinuti sa prskanjem, ali ako u voćnjaku postoji zaraza zaštitu treba nastaviti posle berbe kako bi se sačuvao potreban fond listova.