Uprkos tome što domaći mlekari na ino-tržište plasiraju sve veće količine proizvoda, ovaj strateški sektor konstantno se suočava sa negativnim bilansom spoljnotrgovinske razmene. Međutim, proizvođači se nadaju da će ih visok kvalitet mleka, naročito iz planinskih krajeva Srpske, u budućnosti dovesti do pozitivnih izvozno-uvoznih stopa.
Da su police marketa u BiH sve više zatrpane mlekom i mlečnim proizvodima iz uvoza, vidljivo je iz „Analize stanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda u BiH za 2024. godinu“ koju je pripremilo Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH.
Prema podacima objavljenim u dokumentu, u poslednjih pet godina spoljnotrgovinski bilans mleka i mlečnih proizvoda bio je konstantno negativan, povećavajući se gotovo iz godine u godinu, da bi lani deficit dostigao rekordnih 122 miliona KM.
– Na tržište BiH u 2024. godini uvezeno je mleka i drugih mlečnih proizvoda u vrednosti od 267 miliona KM, što je u odnosu na godinu ranije povećanje od 16 odsto, posmatrajući vrednost, i 13 odsto ako je reč o količinama. Istovremeno, iz BiH je na inostrana tržišta lani izvezeno mleka i mlečnih proizvoda u vrednosti od 145 miliona KM, što je u poređenju sa godinom ranije više za 12 odsto, i vrednosno i količinski. Tako je spoljnotrgovinski bilans u 2024. povećan za 22 odsto u odnosu na 2023. godinu – navedeno je u analizi Ministarstva spoljne trgovine BiH.
U dokumentu stoji da ni lani nije bilo značajnijih promena u strukturi uvoza i izvoza.
– Sir i skuta (vurda) su vodeći uvozni proizvod sa učešćem od 51 odsto, zatim sledi pavlaka sa 15 odsto, jogurt 11, mleko devet, te maslac i mlečni namazi osam odsto. Kod izvoza dominira plasman mleka sa učešćem od 55 odsto, sledi izvoz jogurta sa 25 odsto, dok sir i skuta učestvuju oko 11 odsto – pokazala je analiza u kojoj je navedeno da je ukupna kvota za uvoz mleka i mlečnih proizvoda iz Evropske unije na tržište BiH iznosila 27.640 tona, ali za većinu proizvoda nije ispunjena.
Kada je reč o proizvodnji sirovog mlijeka, u dokumentu stoji da su u poslednjih pet godina evidentne oscilacije u proizvedenim količinama.
U 2024. godini ukupno je proizvedeno 601,7 miliona litara sirovog mleka, što je za pet odsto više nego godinu ranije.
– Primarna proizvodnja i sektor prerade mleka nisu bili pošteđeni brojnih izazova i pritiska poslednjih godina zbog globalnih poremećaja na tržištu, ali su uspeli održati stabilnost u proizvodnji. Neophodno je da rade na podizanju konkurentnosti kako u primarnoj proizvodnji, tako i prerađivačkoj industriji, za šta su ključna ulaganja i investicije u objekte, opremu, nove tehnologije, zadovoljavanje visokih standarda bezbjednosti hrane, dobrobiti životinja – stoji u dokumentu.
Predsjednik Udruženja proizvođača mleka „Blago Romanije“ Saša Kapović kaže za „Glas“ da su visoke uvozne kvote za BiH usklađene sa zemljama regiona, na čemu insistira EU, navodeći da nisu ispunjene zahvaljujući povećanoj proizvodnji mleka na domaćim farmama.
– Proizvodnju treba da dižemo pričom o kvalitetu. Za razliku od zemalja EU, mi smo i dalje zdravo okruženje i mleko koje se proizvodi na našoj teritoriji je vrhunskog kvaliteta, sa udelom masnoće do pet odsto. To je naša perspektiva i budućnost. I stranci već prepoznaju taj kvalitet, jer mlekara koja otkupljuje mleko sa Romanije snabdeva nekoliko zemalja EU, a probija se i na tržište SAD i Rusije – kazao je Kapović.
Iako imaju nizak procenat učešća u ukupnoj proizvodnji sirovog mleka, proizvodnja kozjeg, a naročito ovčijeg mleka zabeležila je značajno povećanje u prošloj godini. Prema statističkim podacima, proizvodnja ovčijeg mleka lani je iznosila 11,94 miliona litara, što je u poređenju sa proizvodnjom iz prethodne godine više za 8,89 miliona litara ili 291 odsto. Takođe, značajno povećanje je zabeleženo i kod proizvodnje kozjeg mleka i to za 29 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Izvor: Glas Srpske
Foto: Envato