Osim što je jedan od najzastupljenijih začina u kulinarstvu, celer uspešno snižava krvni pritisak, deluje protiv bakterija i jednostavno topi kalorije.
Ne treba se plašiti mukotrpnog puta do Rima zbog ljubavi i celera – glasi stara francuska poslovica, dok je u našim krajevima poznata izreka – Gde na srcu ima feler, navek mora jesti celer. I zaista, osim što je našao svoje mesto u mnogim kuhinjama sveta, celer se milenijumima koristi kao jedan od lekova narodne medicini širom sveta, a u nekim civilizacijama stekao je gotovo kultni status.
Tako je ova začinska biljka još u doba Homera bila simbol veselja i lepote, da bi mu namena kasnije bila promenjena – postao je cveće za grob i simbolizovao je suze i tugu. Stari Rimljani ’uzdigli’ su ga u simbol pobede i pobednička slavlja i njime su kitili glave svojih heroja.
Ova dvogodišnja aromatična biljka danas je nezaobilazan sastojak supa, čorbi, salata i jelima od mesa. Za pripremanje hrane, ali i lečenje, tradicionalno se koriste rizom sa korenjem, lisnate grane i zreo plod. Ipak, farmaceuti i travari poručuju da je najlekovitiji rizom jednogodišnje biljke izvađen tokom oktobra.
Celer obiluje vitaminom K i dijetalnim vlaknima, a sadrži i proteine, ugljene hidrate i malo masti. Lekovite materije, kao što su flavonoid apiin, koji deluje antioksidativno, etarsko ulje i aminokiselina asparagin nalaze se u korenu, stabljici i listovima.
Zbog sadržaja etarskih ulja i terpena, celer je odličan protiv bakterija i gljivica u sluzokoži creva i mokraćnih puteva. S obzirom na to da celer ima kumarin, sprečava štetno delovanje slobodnih radikala i, istovremeno, podstiče rad belih krvnih zrnaca. Štiti i od osteoporoze, a kompleks vitamina B iz ove namirnice stimuliše razmenu ugljenih hidrata u telu, jača živce i mozak, pomaže rad creva, čuva zdravlje kože, kose, očiju i jetre.
Energetska vrednost 100 grama korena sa lišćem je izuzetno mala (oko 14 kcal), pa se zato preporučuje za mršavljenje – stabljika celera jede se često sirova kao grickalica jer se žvakanjem troši više kalorija nego što ga ima sama stabljika.
Tri su osnovne vrste celera koja se mogu gajiti na našim područjima: beli, zeleni i celer s korenom koji liči na repu.
Uzgoj celera
Celer može da se gaji na otvorenom jer je ova biljka vrlo otporna i podnosi jake zime. Može se držati u vrtu tokom cele godine.
Za uspešno gajenje celera najbolje je plodno, srednjeteško zemljište, neutralne do slabo kisele reakcije, bogato humusom kako bi bilo propusno za kiseonik i vodu.
U predelima sa umerenom kontinentalnom klimom, celer najbolje uspeva na prosečnim dnevnim temperaturama od oko 20 stepeni. Važno je znati da se celer ne sme gajiti na istoj površini 4 do 5 godina.
Sadnja
Sadnja celera se obavlja krajem maja ili u junu, a pre njega se na istoj površini preporučuje uzgoj nekog ozimog ili prolećnog povrća (salata, spanać, luk…).
Rasad se može gajiti na gredicama ili u kontejnerima što ima niz prednosti: omogućava ujednačen rast biljaka i ujednačenost presadnica. Supstrati za uzgoj treba da su sterilizovani i da ne sadrže uzročnike bolesti niti klijave semenke korova. Presađivanje treba vršiti sa supstratom na korenu kako bijke ne bi doživele stres i kako bi nastavile nesmetano da rastu.
Sejanje
Celer se može pikirati ili direktno sejati u kontejnere veličine oko 30 kubnih cenimetara. Seme celera, inače, malo teže bubri i klija pa je dobro da se pre setve potopi u vodu na temperauri od oko 20 stepeni i da se tako drži na svetlom mestu nekoliko dana.
Da bi seme što brže proklijalo, najbolja je temperatura od oko 25 stepeni i uz stalno održavanje vlage raspršivačem sa vodom. Kad mlade biljke niknu i razviju prve kotiledonske listove, temperatura bi trebalo smanjiti na oko 18 stepeni, uz provetravanje prostorije i redovno zalivanje. Ovakav režim održavanja trebalo bi praktikovati sve dok sadnica ne razvije 4 do 5 listova, a to se dešava za oko 10 nedelja posle setve.
Nega
Kontejneri sa mladim biljkama celera moraju da budu malo uzdignuti, pa zato postavite cigle ili kamene blokove ispod njih. Ovako će biljke biti na višoj temperaturi a i koren će se ispravno razvijati.
Zalivanje je neophodno obavljati ujutro, a tokom dana biljke treba pomalo i orošavati. Za zalivanje je najbolje koristiti vodu iz bunara. Nemojte direktno sipati mlaz vode na mladu biljku celera. Koristite po mogućstvu automatska kišna krila s raspršivačima sitnih kapi vode, koja možete koristiti i za nanošenje i primenu nekih lisnih đubriva za prihranu.
Zaštita od bolesti važna je još od momenta izbora semena za setvu. Upotrebom kvalitetnog tretiranog semena i uzgojem u sterilizovanom supstratu, problema sa bolestima gotovo da neće ni biti tokom daljeg uzgoja. Pre presađivanja bilo bi dobro preventivno tretirati celer nekim fungicidom.
Takođe, oko 7 dana pre presađivanja, otvarajte što ćešće prostoriju gde držite sadnice, kako bi se lakše prilagodile sunčevoj svetlosti koja ih očekuje na otvorenom prostoru. Pre samog presađivanja supstrat treba da je umereno navlažen kako bi se sadnice lakše vadile sa supstratom na korenu. Previše suve mlade biljke teže će se primiti posle presađivanja.
Zaštita od korova podrazumeva upotrebu preparata na bazi glifosata. Izbor herbicida u vreme njihove primene zavisiće od vrste korova (širokolisni ili uskolisni, jednogodišnji ili višegodišnji), od veličine korova, tipa zemljišta i od načina uzgoja celera.
Pre presađivanja može se primeniti preparat na bazi trifluralina. Pre nicanja korova mogu se primeniti kontaktni herbicidi na bazi dikvata, glufosinata, glifosata i sulfosata.
Celer je inače osetljiv na primenu herbicida pre nicanja pa se oni češće koriste posle nicanja korova, kad se mogu upotrebiti prometrin ili afalon.
Foto: Cover Images
