Uzgoj kivija u Srbiji

310

Srbija definitivno nije jedna od zemalja čuvenih po uzgoju i izvozu kivija, ali ako ste pomislili da kivi uopšte ne može uspeti na našim prostorima, prevarili ste se. Baš ništa vas ne sprečava da na okućnici imate red ili dva kivija, za svoju dušu. 

Kivi (aktinidija) je višegodišnja listopadna biljka puzavica, dugih letorasta na kojim su spiralno raspoređeni veliki tamnozeleni listovi. Spada u povijuše (lijane), i pripada jagodastom voću. Svoju popularnost duguje dekorativnom izgledu same biljke, nalik na lozu, i obilju sočnih plodova koji obiluju vitaminima. U pitanju je dvodoma vrsta, odnosno, postoje „muške“ i „ženske“ biljke, od kojih muške oprašuju, a ženske plodonose. Okvirno, jedna muška biljka je dovoljna za 5-7 ženskih. Više od toga će rezultirati slabijim kvalitetom plodova.

Ali da krenemo iz početka!

Zemljište: Kiviju odgovara dobro drenirano zemljište, neutralne do blago kisele pH reakcije. Za gajenje su nepo­godna teška zemljišta, koja nisu ocedita ili pak imaju povišen pH i visoki sadržaj aktivnog kreča. Budući da se koren kivija uglavnom rasprostire plitko, u dubini ukorenjavanja zemljište treba biti dobro obezbeđeno hranivima. Takođe treba imati na umu da kivi tokom vegetacije traži mnogo vode, pa je tokom toplog letnjeg perioda navodnjavanje neophodno. Zemljište treba biti rastresito, humusno i hranljivo.

Izbor položaja: U suštini treba birati položaje zaštičene od vetra, jer su mladi izdanci kivija nežni, i vetar ih lako ošteti.

Temperatura: Tokom zime, kivi podnosi do -10°C, ali je izuzetno osetljiv na prolećne mrazeve. Kada krene vegetacija, izmrzava već na temperaturama ispod -1,5°C. Neobrani plod može takođe stradati od jesenjeg ili ranog zimskog mraza. Preporuka je mlade biljke zaštititi slamom ili kukuruzovinom. Osim toga, voćku je važno zaštititi od poznih prolećnih mrazeva i to se obično radi prekrivanjem folijom, koja se skida ujutro kada se temperature povećaju.

Priprema zemljišta za sadnju: Prvo i osnovno je izvršiti ispitivanje zemljišta, ukoliko se diže veći zasad. Za sadnju na okućnici ili u vikend naseljima nema potrebe za ovim. Teren se mora očistiti i poravnati kao i rigolovati. Predviđene količine mineralnih đubriva potrebno je ravnomerno rasuti po celoj površini, a potom je uzorati na dubinu 40 cm. Ako se ne može izvršiti duboko oranje, tada treba ručno iskopati dovoljno duboke i široke jame za sadnju kivija. Pre sadnje na dno jama se stavlja plodna rastresita zemlja s površine (oranični sloj), zatim 5-6 kg nekog organskog đubriva i po potrebi mineralno đubrivo, 0,5 do 1 kg (N:P:K=7:14:21). U zasadu kivija obavezno je postavljanje odgovarajuće arma­ture pre sadnje ili nakon završene sadnje u prvoj godini.

Sadnja: Sadnja kivija u toplijim rejonima može biti jesenja, a u hladnijim severnim područjima preporučuje se sadnja u februaru i martu. Ukoliko su kontejnerske sadnice u kesama, aktinidija se može saditi i tokom cele godine.
Posle sadnje u proleće, sadnice se prekraćuju na dva-tri pupoljka. Nakon izbijanja mladara, odabere se jedan najjači za stablo, a ostali se uklone do osnove. Sadnice zalivati redovno, ali ne preobilno.

Uzgojni oblik: Dva osnovna uzgojna oblika za uzgoj kivija su kontrašpalir ili pergola. Za kontrašpalir rastojanje između redova je 5 m, dok je između stabala 4 m, a za pergolu je razmak 5×5 m.

Zbog opasnosti od niskih temperature, u kontinentalnim uslovima najbolje je formiranje niskog špalira do 125 centimetara. Prilikom ovakvog načina gajenja, kruna se formira iznad korenovog vrata, odmah iznad zemlje. Već smo rekli da je kiviju potreban oslonac, i obično su to stubovi visine 2,8 m, od kojih se 60-70 cm ukopava u zemlju. Krajnji stubovi u redu treba da budu jači i dobro usidreni da se armatura ne sruši. Žica se postavlja u tri reda na 60, 120 i 180 centimetara visine. Žica treba da je debljine 4-5 milimetara.

Što se pergole tiče, najčešće se primenjuje dvostruka pergola (T-sistem). Pre početka oblikovanja uzgojnog oblika, potrebno je postaviti armaturu koja se sastoji od T-stubova i tri reda pocinkovane žice. Sadnica se nakon sadnje prikraćuje na dva pupoljka, iz kojih će po­četkom vegetacije izbiti dva letorasta, od kojih gornji usmeravamo uz pomoć potpore, a drugu prekratimo na 20 – 30 cm visine. Prekraćen letorast neko vreme služi kao rezerva glavnom. Kad više ne postoji opasnost od loma glavnog mladara, potpuno se ukloni pomoćni izdanak. Pergolu oblikujemo na visini 190 – 200 cm, pa do kao i visine uzgajamo glavnu mladar. Uz dobru agrotehniku u prvoj godini do kao i visine dobijemo prav i jak mladar. Sadnja zasada prema tom sistemu gajenja obavlja se na razmaku od 3,5 – 4,5 m, a između redova i 5 m u redu.

Izbor podloge i sorte: Kivi se najčešće razmnožava ukorenjavanjem zrelih i zelenih reznica. U proizvodnji postoji i kivi proizveden kalemljenjem na sejanacu. U nekim zemljama proizvodnja kalemljenjem sadnica kivija zauzima važnije mesto nego proizvodnja ukorenjenim reznicama. Kao podloga za proizvodnju kalemljenjem služi sejanac gajenih sorata kivija. Rasadnici služe se najčešće sejanacom sorte Bruno. U sadnji se može koristiti bilo koja sadnica prema načinu proizvodnje, a jedini uslov je njen dostignut razvoj (kvalitet). Što se sorti tiče, ženske sorte su Abbott, Allison, Hayward, Monty, a muške Tomuri i Matua.

Oplodnja: Pošto je aktinidija dvodoma vrsta, među ženskim biljkama u određenom procentu treba da budu raspoređene muške biljke, kako bi se obezbedilo dobro oprašivanje. Treba voditi računa o rasporedu sorti oprašivača, a kasnije i o njihovoj rezidbi, jer treba primenjivati dužu rezidbu, kako bi se dobila veća količina polena. Preporučuje se da odnos muških i ženskih biljaka bude kod uzgojnog oblika kontrašpalir 1:5 ili 1:6, za uzgojni oblik pergola 1:7 i za uzgojni oblik tendone 1:8.

Agrotehnika: U zasadima se ne preporučuje česta obrada zemljišta, s obzirom na to da kivi ima plitak koren. Ako se i radi obrada, ona treba da bude veoma plitka, strogo vodeći računa da se ne ošteti korenje. Na težim zemljištima kivi daje najbolje rezultate kad se zemljište stalno drži i neguje zatravljeno. Kivi, kao povijuša, sklon je namotavanju oko naslona, da bi se to izbeglo, u prvoj godini mora se izvesti nekoliko pinciranja (obično 3) glavne letorasti. Pinciranje se izvodi otprilike svakih 60 cm, odnosno kad se letorast u svom vršnom delu počinje naglo uvijati pa na nekoliko centi­metara imamo 3 – 4 uvijanja. Pinciranjem se taj deo ukloni, a iz vršnog pupoljka će se nakon nekoliko dana pojaviti novi izboj. Tim zahvatom na kraju godine dobije se ravna i dovoljno jak letorast kao osnova budućeg debla.

Rezidba: Osnova dobre rezidbe je poznavati pupoljke i druge rodne elemente. Kod kivija nalazimo dve vrste pupoljaka-mešovite i vegetativne. Zimska rezidba obavlja se u vreme mirovanja, u našim uslovima u januaru ili februaru. Najpovoljnije vreme rezidbe je 20 – 30 dana pre početka vegetacije. Osnovna svrha rezidbe je ostavljanje najpo­voljnijeg broja jednogodišnjih rodnih i nerodnih izdanaka, kao i onih kojima će se izvesti zamena glavne produžnice. Zelenom (letnjom) rezidbom nastoji se odstraniti 70 – 80 % od ukupne mase koja se reže tokom jedne godine. Letnja rezidba ima za cilj provretravanje krošnje kako bi se omogućilo prodiranje sunčevih zraka do letorasta. Tokom jedne godine obično se izvode tri zelene rezidbe. Prva se izvodi u aprilu ili maju, druga nakon cvetanja, pre intezivnog rasta ploda, a treća rezidba obavlja se početkom avgusta ili ranije.

Navodnjavanje: Kivi je biljka koja ne podnosi sušu. U zasadima se primenjuje sistem navodnjavanja »kap po kap«. U prvoj godini do­voljna je jedna kapaljka po biljci. U drugoj godini doda se još jedna izlazna cevčica s kapaljkom, a u kasnijim godinama, ako je po­trebno, dodaju se još dve. Drugi često preporučivani načini navod­njavanja su rasprskivanje iznad krošnje (kišenje) i primena rasprskivača na visini 60 cm iznad zemljišta.

Đubrenje: Za prve dve godine preporučuje se svaku biljku u zasadu đubriti individualno azotnim đubrivom pre­ma načelu – manje, a češće. Prve godine 30 g uree razdeli se u 3 – 4 puta i primeni na 1 – 2 m2 oko sad­nice tokom vegetacije (ako se zasad navodnjava, onda od marta ili aprila do avgusta). Druge godine udvostruči se đubrena površina i količina đubriva. Treće godine već se može đubriti cela površina, i to u dva navrata.

Zaštita od bolesti i štetočina: Iako je kivi dosta otporan ponekad ga napadaju neke bolesti i štetočine. Ako je posađen na težim zemljištima, gde se zadržava voda, dolazi do truljenja korena, bakterijske truleži cvetova itd. Najbolja zaštita protiv tih bolesti je da se prilikom sadnje koristi zdravi sertifikovani sadni materijal, sadnice treba saditi na laganom, dobro obrađenom tlu, prilikom obrade treba paziti da se ne oštećuje koren i stablo kivija, da alat za rezidbu bude dezinfikovan i da se rezidba obavlja po suvom vremenu. Od štetočina kivi uglavnom napada dudova štitasta vaš. Za zaštitu se koriste mineralna ulja.

Berba: Plodove kivija treba brati kada dostignu fiziološku zrelost. Dosta je teško odrediti vreme berbe jer se na plodu s spoljne strane ne događaju promene kao kod kod drugih voćnih vrsta. Optimalno vreme berbe je od kraja oktobra i u prvim danima novembra.

Foto: Cover-Images


reklama