Poslednjih godina uzgoj mangulica, rase svinja bliskih divljim svinjma, postao je unosan posao u Srbiji.

Uzgoj mangulica ’stigao’ je u Srbiju pretežno iz Mađarske i Austrije. Iako je u početku uglavnom Vojvodina preuzela ovaj posao, kvalitetni proizvodi i solodna zarada stimulisali su poljoprivrednike i iz drugih krajeva naše zemlje da započnu sa uzgojem mangulice.
Danas, Stara planina važi za odlično područje za uzgoj ove specifične rase prasića. Pošto su bliski divljim svinjama, čije je meso kvalitetno zbog prirodne ishrane, mangulicama je potrebno slično okruženje. Prvo, potrebno im je dosta prostora, tako da ih ne možete zadovoljiti jednim klasičnim oborom za prasiće.Veliki broj uzgajivača nastoji na tome da okruženje u kojem ih uzgajaju bude što sličnije prirodnom, s obzirom da su divlje mangulice živele u šumama, na pašnjacima, pa čak i močvarama. Dosta se pazi na njihovu ishranu, jer im ne prija veštačka hrana, koja je puna pesticida, od čega čak mogu i da uginu. Dakle, najbolja je prirodna hrana kako bi meso bilo kvalitetno – žir, kurukuz, ječam, šargarepa, jabuka i tako dalje.
Iako je dosta skupo, meso mangulice je traženo zbog ukusa i zbog niskog sadržaja holesterola. Mangulica ima 75 odsto manje masnoće od obične prasetine, a 50 odsto manje od govedine. Pored ukunih kobasica i pršute, dosta se traže slanina i mast, a od krzna se prave, takođe veoma kvalitetne, četke.
Mangulice se prase  dva puta godišnje, a mogu oprasiti do sedam prasića, koji prva dva meseca moraju da se doje.