Pastrmka je hladnovodna riba, gde je idealna temperatura vode za njen uzgoj od 12 do 16 stepeni (kaliforniska pastrmka dobro podnosi temperaturu i do 25 stepena), a osim temperature bitne su i fizičko-hemijske i biološke osobine vode.

Proizvodni proces pri uzgoju pastrmki počinje izborom matice, odnosno formiranjem matičnjaka.

Prilikom odabira matice trebalo bi obratiti pažnju na boju, formu tela, odnos dužine i širine, kao i dužine i mase tela. Matično jato pastrmki sastoji se od ženki i mužjaka gde je odnos 3:1, odnosno, na tri ženke dolazi jedan mužjak.

Ženke polno sazrevaju između druge i treće godine i u matičnjaku se iskorišćavaju do sedme godine. U tom periodu dostiže težinu i do 5 kg. Gustina nasada matice je maksimalno 18 jedinki po kubnom metru.

Pre mresta i oplodnje trebalo bi izvršiti pripremu objekta i radne snage, nabavku opreme, ribarskog pribora i dezinfekcionih sredstava. Pre samog mresta vrši se kompletna dezinfekcija mrestilišta i celokupne oprem. Pastrmke se mreste krajem zime i u rano proleće. U to vreme dobijaju još izražajniju boju tela (mresni osip).

Polno zrele ženke uzgajivač pomoću saha uzima iz priručnog bazena gde su smeštene, pažljivo im masira trbuh vodeći računa da ih ne povredi. Jaja polno zrelih matica izlaze i padaju u za to pripremljenu posudu. U istu posudu, istim postupkom, istiskuje se sperma jednog mužjaka, zatim se dolije voda i meša. Pri ovom postupku opna ikre bubri, spermatozoidi udaraju u opnu i jedan od njih je probija. Samim tim je oplodnja završena.

Oplođenu ikru propiremo vodom pomoću plastične posude. Tom prilikom, pomoću pincete, ostranjujemo uginulu ikru. Sistemom za protok regulišemo dotok vode kako ne bi oštetili ikru pri valjanju. Tokom valjanje ikre, prostorija (inkubaciona soba) mora biti zatamljena, a ikra prekrivena stiroporom. U zavisnosti od kvaliteta vode, ovaj proces traje oko mesec dana (dok larva ne napusti ikru).

Kad larva izgubi žumančanu kesu, prebacije se u plastičnu kadu i tada se započinje sa prihranjivanjem larve. U početku se ručno hrani, a kasnije pomoću hranilice sa satnim mehanizmom svakih 15 minuta. U ovaj periodu redovno se čisti dno kade od taloga i uginulih larvi. Ovaj proces traje oko mesec dana (dok larve ne dostignu težinu od 0,5 g). Mlađ se pomoću plastičnih kofa prebacuje u plastične kade (bazene) na otvorenom. I dalje je neophodno svakodnevno čišćenje dno kade (bazena) od taloga i uginule mlađi. Ovde se mlađ zadržava dok ne dostigne težinu od dva do četiri grama, a posle toga se plastičnim kofama prebacuje u za to pripremljene, očišćene i dezinfikovane betonske bazene. Ukoliko postoje uslovi – pregrađene bazene i sortir aparat – prvo sortiranje riblje mlađi radi se kad mlađ dostigne težinu preko 10 g.

Sortiranjem se mlađ razvrstava u tri klase u odvojene betonske bazene. Prisustvo filtera je obavezno u dotočnoj vodi, a na osnovu pregleda riblje mlađi tretira se formalinskim i omnisanskim kupkama. Koncetracija je 0,5 dl po metru kubnom. Zatvaramo dotok vode u bazen i pripremljenu kupku ravnomerno rasprskavamo i mešamo sa vodom. Dužina tretmana formalinskom kupkom je 30-40 minuta, a omnisanskom nešto duže, 40-60 minuta. I u ovoj fazi neophodno je svakodnevno čišćenje dna bazena od taloga i uginule mlađi.

U zavisnosti od tržišta, kad riba ima težinu od oko 250 grama, vrši se sortiranje na osnovu težine u dve grupe. Grupa sa većom težinom se plasira na tržište ili se koristi za preradu, a druga grupa, sa manjom težinom, ide na dotovljavanje dok ne dostigne željenu težinu.

Izvor: Srđan Zafirović/Zdrava Srbija

Foto: Pixabay, Rainbow Trout Fish Farm