Uzgoj tartufa

64

Tartuf je nadaleko čuvena, a verovatno i najskuplja pečurka na svetu. Rastu u šumama gde ih tartufari traže i sakupljaju. To je težak posao, jer tartufi rastu pod zemljom, pa je pravi izazov otkriti ih. Zato često sa sobom vode svoje specijalno dresirane pse koji ih pronalaze po mirisu.

Međutim, tartufi ne rastu isključivo u prirodi, već mogu i da se uzgajaju. Uzgoj tartufa se najčesće primenjuje u simbiozi sa lešnikom, ali može i sa hrastom i drugim drvećem. Tartufi su, dakle, podzemne simbiozne gljive čija je priroda skriveni način života. One su bioloski vezane za više biljke, korenove raznih krupnih šumskih biljaka (drveća i žbunova), koje im obezbeđuju opstanak.

Osnovna podela tartufa je na bele i crne, a u svetu je poznato više od 200 različitih vrsta. Takozvani “pravi tartufi”, poznati kao skupi gastronomski proizvodi, pripadaju rodu Tuber među kojima su: Tuber aestivum, Tuber melanosporum, Tuber brumale, Tuber borchii, Tuber magnatum pico… Od 1991. godine na prostoru Srbije iz roda tartufa pronađeno je 13 vrsta, na preko 200 lokaliteta.

Tartufi se gaje tako sto se prvenstveno gaji određena vrsta biljke koja u svom korenovom sistemu za simbionta ima tartufa od kojeg ona ima koristi, jer tartuf ni u kom slučaju nije parazit, već je mikorizna gljiva. Postoji jos nešto što za ostale ljude predstavlja tajnu, ali je ipak poznanica na nivou poznavalaca patenta za gajenje tartufa, da se tako mogu uzgajati i cenjene nadzemne gljive lisičarke i vrganji. Ali, kako je zarada na ovim gljivama daleko manja, tako se svi u startu opredeljuju za uzgoj tartufa.

Uzgoj tartufa je poljoprivredni posao koji ne trpi prečice. Pre nego što se opredelite za uzgoj ove gljive, vi o njoj morate da naučite puno toga. Recimo, ukoliko se tartuf razvija u simbiozi sa hrastom biće mu potrebno i 15 godina da bi plodonosio, tj. narastao u upotrebljivu gljivu. Sa lešnikom se taj period skraćuje. A, evo i zbog čega je to tako. Tartuf počinje da se razvija tek kada drveće zasađeno na plantaži međusobno premreži tlo. Znači, kad im korenov sistem naraste dovoljno da se jedna biljka sa drugom počne dodirivati i preplitati u korenu. A zna se da se koren kod lešnika znatno brže razvija nego kod hrasta.

Zato se za uzgoj tartufa kao podloga najčesće upotrebljava lešnik zbog izuzetno komplementarnog korenovog sistema koji naročito odgovara tartufu. Dakle, za ove skupocene gljive ne mora se pod obavezno odlaziti u šumu – tartufi se mogu i uzgajati. Ako planirate uspešan uzgoj tartufa sa odgovarajucim prinosima trebalo bi da nabavite kvalitetne sadnice leske koje su u renomiranim laboratorijama inokulisane micelijumom tartufa, sa obaveznom garancijom kvaliteta.

Prve tartufe na korenu lešnika možete očekivati već treće godine posle podizanja plantaže, ali to je tek simboličan rod.

Zatim od četvrte do desete godine, prosecan prinos tartufa u idealnim uslovima bi trebao da bude oko 150 grama po jednoj sadnici lešnika, plus plodovi lešnika od oko 3 kg po sadnici. Od desete godine prinos tartufa po sadnici je oko 250 grama. Tada plantaža počinje da donosi i dodatnih 5 kg lešnika po sadnici. Ekonomska isplativost plantaže je od 30 do 50 godina. Prinos tartufa po hektaru u punom rodu je oko 60 kg, što tačnije zavisi od gustine zasada. A ukupno ulaganje po hektaru zasada je oko 4.000 evra.

Cena tartufa po kilogramu može da iznosi od 500 do 1000 evra, ali to ne važi za sve tartufe. Tako visoka cena namenjena je kvalitetnim i velikim primercima. Beli tartufi se u startu skuplje prodaju od crnih. Izuzetno veliki primerci tartufa nemaju određenu cenu već se prodaju na aukcijama gde mogu da dostignu basnoslovne cifre.

Veličina tartufa zavisi od strukture zemljista jer on se oblikuje prema otporu koji mu stvara zemlja. Kao sto je i krompir jedan veći, a drugi manji. Zatim, veličina tartufa, naravno, zavisi i od kvaliteta genetskog materijala koji je ubačen u koren sadnica.

Izvor: poljoprivrednisavetnik.com

Foto: Unsplash, Pixabay


reklama