Valjevka je vrlo je rodna sorta šljive, tolerantna prema virusu šarke šljive i pogodna za sušenje. Daje vrlo kvalitetnu suvu šljivu, za 65% krupniju od požegače, a od 3,3 kg sveže dobije se 1 kg suve šljive.

Stvorena je ukrštanjem sorti aženka (Agen 707) i stenlej (Stanley) 1959. godine. Ispitivana je pod oznakom I/6 ZDR. Za sortu je priznata 1985. godine. Selekcionari su bili dr Dobrivoje Ogašanović, dipl. inž. Vojin Bugarčić, dr Ljubica Janda, dr Milojko Ranković i dr Staniša A. Paunović.

Stablo valjevke je srednjebujno, sa dosta gustom piramidalnom krošnjom. Ugao grananja je dosta veliki. Grane su dobro garnirane rodnim drvetom. Rađa na majskim kiticama i na jednogodišnjim granama. Cvetni pupoljak sadrži prosečno dva cveta. List je varijabilnog oblika i krupnoće, zavisno od starosti i rodnosti: eliptičnog do jajastog sa zašiljenim i zaobljenim vrhom koji je različito nazubljen. Peteljka je srednjedugačka do dugačka, bez žlezda. Kod stabala koja su prerodila list je vrlo sitan. Cvet je srednje krupnoće, sa belim laticama. Cvetni elementi dobro su razvijeni.

Cveta srednje pozno, nešto posle stenleja. Samooplodna je sorta. Rano prorodi (u drugoj ili trećoj godini po sadnji). Rađa redovno i obilno. Da bi se dobio dobar kvalitet plodova, obavezna je redovna i oštra rezidba (ima veliki rodni potencijal).

Srednje je osetljiva prema prouzrokovačima plamenjače (Polystigma rubrum) i rđe (Puccinia pruni spinosae) šljive. Osetljiva je prema prouzrokovaču monilije cveta (Monilinia laxa), a relativno otporna prema truleži plodova. Tolerantna je prema virusu šarke šljive (Plum pox virus). Na plodovima ne ispoljava simptome. Kompatibilna je sa svim ekonomski važnim podlogama za šljivu (sejanac dženarike, GF 655.2, Ishtara Ferciana , Fereley Jaspi, GF 8.1 idr.).

Plod je srednje krupnoće do sitan, zavisno od prinosa (prosečno 30 g), iako varira od 22 do 40 g. Dimenzije ploda su: visina – 46,5 mm, širina – 32,5 mm i debljina – 31,6 mm. Ovalnog je oblika, sužen prema peteljci. Pokožica je srednje debljine, čvrsta, atraktivne plave boje, sa obilnim pepeljkom. Meso je žuto, čvrsto, sočno, izvrsnog slatko-nakiselog ukusa. Sadrži 20,5% rastvorljivih suvih materija, 10,5% šećera (4,95% glukoze, 1,1% fruktoze i 4% saharoze) i 1,07% ukupnih kiselina. Koštica je srednje krupnoće (1,47 g), izduženo ovalnog oblika, drap boje. Potpuno se odvaja od mesa. Dimenzije koštice su: visina – 26,9 mm, širina – 13,2 mm, debljina – 7,5 mm.

Sazreva krajem avgusta i početkom septembra, nešto pre požegače. Odlično podnosi manipulaciju i transport.

Izvor: Institut za voćarstvo

Foto: Institut za voćarstvo