Valjevska Kamenica dobija agrosolarnu elektranu

32

Nadomak Valjevske Kamenice, sela blizu Valjeva, smestilo se neobično poljoprivredno gazdinstvo, „Organela“. Na imanju Pavla Đorđevića, okruženom netaknutom prirodom, uzgaja se organsko voće i povrće. Ali nije samo organska proizvodnja ono što „Organelu“ izdvaja od većine ostalih farmi u Srbiji.

Naime, biće ovo prvo poljoprivredno gazdinstvo sa agrosolarnom elektranom kod nas.

To znači da ćemo sa istog parčeta zemlje dobijati hranu i energiju zelenog porekla. Posle izgradnje postrojenja uslediće sadnja poljoprivrednih kultura.

– Ispod panela ćemo gajiti ribizle i rukolu – otkriva vlasnik „Organele“ Pavle Đorđević i dodaje:

– Nama se pokazalo da ovde ribizle jako slabo rastu zato što im smeta sunce i treba im zasena koju će im obezbediti paneli. Tako ćemo iskoristiti istu površinu za efikasnije gajenje hrane i proizvodnju struje.

Ali neće samo paneli pomagati rastu biljaka, već će i biljke pogodovati radu panela.

– Biljke kroz proces evapotranspiracije hlade panele, a ovo je posebno važno leti. Na temperaturama iznad 30 °C efikasnost panela opada, pa im „rashlađivanje“ pomoću biljaka ide u korist – ističe Saša Petrović iz Energetske zadruge „Elektropionir“, koja je izgradila agrosolar u blizini Valjeva.

U Valjevskoj Kamenici biće postavljeno ukupno četrdeset osam panela, zbirne snage 17,5 kilovata. Međutim, kako objašnjava Petrović, agrosolarna elektrana ima svoje specifičnosti u odnosu na konvencionalna postrojenja.

– Sama konstrukcija solarnih elektrana se razlikuje. Paneli se inače postavljaju na konstrukcije visine šezdeset centimetara, a u slučaju agrosolarne elektrane to je preko tri puta više. Paneli će biti polegnuti na visini od dva metra kako bi ispod bilo prostora da se gaje neke poljoprivredne kulture – kaže Petrović.

Ovo rezultuje višim troškovima pri izgradnji – prema Petrovićevim rečima, konstrukcija agrosolarnih elektrana je za oko 50% skuplja od standardnih solarnih elektrana. Samim tim, i ulaganje za agrosolarnu elektranu u Valjevskoj Kamenici je bilo nešto veće – investicija iznosi oko 24 hiljade evra.

„Elektropionir“ i „Organela“ nastoje da kroz ovaj svojevrstan pilot-projekat pokažu da je moguće da se gradnja solarnih elektrana udruži sa poljoprivredom, odnosno da zarad proizvodnje energije ne moramo da žrtvujemo svoje plodne bašte i oranice.

– Ovo je zapravo primer održivog korišćenja zemljišta. Osnovna ideja je bila da solarne elektrane ne zauzimaju samo poljoprivredne površine, već da ispod njih nešto može i da se gaji – ocenjuje Saša Petrović iz „Elektropionira“.

Proizvedena struja će se prodavati, a uz aktuelne cene, agrosolarna elektrana mogla bi da se isplati tek za petnaestak godina.

Ipak, trebalo bi imati u vidu da bi energija u budućnosti mogla da poskupi, a da sama oprema za agrosolar pojeftini, što bi ovakve poduhvate učinilo isplativijim.

Iako veruju da ne može svaki poljoprivrednik u našoj zemlji da priušti sebi agrosolarnu elektranu, energetska zadruga i poljoprivredno gazdinstvo žele istovremeno i da inspirišu druge da, u skladu sa svojim kontekstom i kapacitetima, repliciraju njihov model.

Dok vredno koristi tople februarske dane da napravi visoke leje za šargarepe, Pavle naglašava da će pomoću agrosolarne elektrane takođe umanjiti svoj karbonski otisak – s obzirom na to da se struja u Srbiji pretežno generiše iz uglja. Uštede ugljen-dioksida procenjuju se na 28 tona godišnje. To je ekvivalentno količini gasa koju u istom vremenskom periodu upije preko 1.300 stabala drveća.

Naposletku, ovo neće biti jedina solarna elektrana na poljoprivrednom gazdinstvu „Organela“. Pavle za sopstvene potrebe gradi prozjumersko postrojenje, snage 8 kilovata.

Novi projekat je podržao Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP).

Izvor: Energetski portal

Foto: Energetska zadruga „Elektropionir“


reklama