Vaskrs – dan kad se praznuje život

198

Najveći i najstariji hrišćanski praznik koji slavi Hristovo vaskrsenje obeležava se u krugu dragih osoba, a farbana jaja su njegovo osnovno obeležje.

Najveći hrišćanski praznik, Uskrs, slavi se kao uspomena na Hristovu smrt i vaskrsenje još od apostolskog vremena, a simboliše pobedu života. Iako Uskrs uvek pada u nedelju, on je pokretni praznik, a datum se određuju na osnovu astronomskih merenja i posebnih proračuna: to uvek bude prva nedelja posle punog meseca iza prolećne ravnodnevice, tako da se praznik pomera u intervalu od pet sedmica. Najranije može da bude 4. aprila (po gregorijanskom kalendaru), a najkasnije 8. maja. To praktično znači da se ne može praznovati pre Blagovesti, niti posle Đurđevdana, a kod pravoslavaca se ne može poklopiti ni sa jevrejskom Pashom.

Uskrs se kod nas slavi tri dana, a bojenje jaja njegovo je najznačajnije obeležje. Početak farbanja jaja vezan je za priču o svetoj Mariji Magdaleni, sledbenica Isusa Hrista, koja je došla u Rim i izašavši pred cara Tiberija poklonila mu crveno jaje i pozdravila ga rečima: ’Hristos vaskrse!’

U narodnim verovanjima i običajima u Srbiji uskršnje jaje ima veliki značaj. Naši preci su vrlo dobro znali kojim biljem mogu dobiti određenu boju jaja. Za crvena je korišćeno varzilo, za žutocrvena ruža. Žutu boju dobijalu su kuvanjem u lukovini, koprivi, smreki i brezi. Jaja se farbaju na veliki četvrtak, Veliki petak i veliku subotu. Trebalo bi da makar prva jaja budu obojena u crveno, jer ta boja simbolizuje Hristovu nevino prolivenu krv. Ostala jaja obično su plod kreativnosti cele porodice, naročito mame i dece.

Uskrs je najradosniji praznik i deci treba dopustiti da se raduju ukrašavajući jaja. Prvo obojeno jaje, čuvarkuća, ostavlja se na stranu i čuva do sledećeg Uskrsa, a prva mrsna hrana kojom se uzima posle vaskršnjeg posta jeste obojeno jaje. Postoji verovanje da se na Uskrs ujutro treba umiti vodom u kojoj je stajalo nešto zlatno, jer je to znak da će period do sledećeg Uskrsa biti bogat i uspešan. Veruje se, takođe, da će deca, ukoliko se po obraščićima protrljaju crvenim jajetom, biti zdrava i rumena. U nekim porodicama vaskršnja jaja se sakriju, a deci se kaže da su to tokom noći učinili mali zečevi. Onda deca po kući i dvorištu traže jaja i raduju se kad ih pronađu. U traganju im se ponekad pridruže i odrasli.

Za vaskršnji ručak obično se spremaju jela od jagnjetine: čorba i pečenje, ali i sarma od zelja, salate i kolači. Vaskrs je jedini praznik koji se po pravoslavnim običajima ne mora praznovati u kući, već može i u prirodi, u krugu porodice i prijatelja.

Osim što se služe u kući, obojena jaja se nose i u goste.

Kuckanja jajima, kako bi se otkrilo koje je najjače, običaj je u kome naročito uživaju deca. Razbijeno jaje daje se pobedniku koji treba da skupi što više takvih jaja. U duhu radosti, obnavljanja i novog rađanja, za Uskrs se deci kupuje nova odeća. Tokom uskršnjih praznika pozdravlja se sa ’Hristos voskrese’, a otpozdravlja sa ’Vaistinu voskrese’.

Uskršnji običaji u svetu

Uz obavezna farbana jaja, razni narodi ovaj najveći hrišćanski praznik obeležavaju i nizom veoma specifičnih rituala.

Naše komšije, Bugari i Rumuni, na Veliku subotu u prozore stavljaju sastojke od kojih se na Uskrs mesi hleb. U Bugarskoj najstarija žena u porodici prvim crveno obojenim jajetom miluje po licu svako dete, za zdravlje i snagu, a posle liturgije bacaju se šarena jaja na zid crkve. U Rumuniji se generalno čiste kuće i nabavlja nova garderoba. Mađari se prskaju parfemima, dok se u nekim delovima Poljske ljudi bukvalno polivaju vodom. Irci zakopavaju haringe, glavno jelo tokom posta, i tako označavaju početak ponovnog uživanja u mesu i mesnim prerađevinama.

Italijani tradicionalno jedu slani kolač s kuvanim jajima ’torta di pasqueta’, Grci čorbu od jagnjećih iznutrica, ’magiritsa’. U Švajcarskoj, uz čestitanje, ljudi jedni drugima poklanjaju uskršnju golubicu, ’paloma di pasqua’, kolač sa sušenim voćem.

Nemci lože uskršnju vatru od božićne jelke koja je sačuvana, a simboliše pobedu sunčanog proleća nad hladnim, zimskim danima. Takođe, kuće dekorišu granama ukrašenim obojenim jajima, a za najmlađe se u baštama skrivaju korpe s jajima i čokoladnim figuricama. Skrivanje ofarbanih jaja i potraga za njima je običaj, ali i velika zabava, i za najmlađe Amerikance. U Austriji se na visoke drvene stubove postavljaju veliki venci od zelenila ukrašeni jabukama, pomorandžama i raznobojnim trakama. Francuzi uz crkvena zvona, grljenje i ljubljenje čestitaju jedni drugima praznik, a deca u krugu bacaju i hvataju šarena jaja.

U Holandiji se dečacima simbolično ’ispraši tur’, jer se tako isteruje loše ponašanje. Ovaj običaj imaju i Škoti, kod kojih postoji i izreka ’istučen kao na Uskrs’. Finci su malo nežniji pa se, za sreću, međusobno udaraju po leđima svežnjevima brezovih grančica, a deca na ulicama svim mogućim sredstvima lupaju i prave buku kako bi najavili kraj tišine koja je trajala od Velikog petka. Sličan običaj vlada i u Velikoj Britaniji: ljudi se za sreću međusobno lupkaju cica-macama, dok se u Škotskoj na brežuljcima pale uskršnje vatre.

Pošto je u Australiji zeka na listi velikih štetočina, zamenjen je lokalnim torbarima. Na najmanjem kontinentu verenici na Uskrs odlaze na obližnji potok ili reku kako bi uzeli vodu i sačuvali je do venčanja na kojem će se njome prskati za sreću u braku.

U Švedskoj, u kojoj je boja Uskrsa žuta, farbana jaja ne donose zečevi nego pilići. Domovi se ukrašavaju brezovim grančicama i detaljima od perja, a kako u to vreme još ništa ne cveta, i grmovi po vrtovima dobijaju šarene trake. U Španiji se održavaju procesije u kojima učestvuju muškarci kostimirani u kosture, a na uskršnju misu mladići donose obične palmine grančice, dok devojke one ukrašene poslasticama.

Autor: Agro TV

Foto: Cover Images


reklama