Vatreni grm

359

Domaći naziv biljke Pyracantha coccinea je bukvalan prevod sa latinskog jezika – vatreni trn, odnosno vatreni grm. Ovaj zimzeleni ukrasni žbun atraktivan je tokom cele godine, a posebno tokom jeseni i zime, kada stvara izuzetno dekorativne plodove u žutoj, narandzastoj ili koralno crvenoj boji.

Vatreni grm omogućava unošenje boje i vedrine u vrtove koji su tokom hladnih zimskih dana bezlični, sivi i deluju siromašno. Plodovi se na biljkama zadržavaju gotovo do proleća, što čini ovu biljku idealnim izborom za zimske bašte. Što se toplijih delova godine tiče, vatreni grm ni tada nije ništa manje atraktivan. Cvetanje počinje u maju, a cvetovi su lepi, beli, sitni i sakupljeni u cvasti. Iz njih se razvijaju plodovi u vidu bobica. U početku su zelene boje, a kako sazrevaju, dobijaju svoju konačnu boju, koja može biti žuta, narandzasta ili crvena, u zavisnosti od varijeteta.

Ova biljka je izuzetno snažna i otporna, pa se može saditi samostalno, ali i uz druge jedinke, kada formiraju gustu neprovidnu ogradu kroz koju ne može da prođe ni ptica. Guste bodlje stvaraju pravi „zeleni bedem“, koji će tokom proleća biti okićen belim cvetovima, a tokom jeseni i zime oranž bobicama.

Pyracantha obično dostiže visinu od 2-3 metra, ali to se reguliše orezivanjem. Cveta i plodonosi na starijim granama, pa bi bilo poželjno da se orezivanje obavlja nakon cvetanja. Na taj način ćete uočiti tad već formirane zelene bobice, i moći ćete da ih sačuvate rezidbom.

Ukoliko želite da prekrijete neki ružan stari zid u dvorištu, vatreni grm je idealan i za tu namenu. Jedina razlika je što ga nećete formirati kao živu ogradu, već kao penjačicu. Osigurajte naslon (žicu, kanap, drvene letvice) i vodite mlade grane u željenom pravcu.

Ova biljka (kao i većina ukrasnih žbunova) nije preterano zahtevna za negu. Najbolje će napredovati na mestu sa dosta sunčeve svetlosti i toplote, mada i u blagoj seni može lepo da se razvija, doduše, sa manje cvetova i plodova. Dobro podnosi duge letnje suše, ali i niske zimske temperature.

Prilagođava se svim tipovima zemljišta, ali najbolje rezultate daje na svežim, plodnim i dobro dreniranim zemljištima, kao i većina biljaka. U prvoj godini bi bilo poželjno obezbediti joj navodnjavanje. Što se gustine sadnje tiče, obično na dužni metar idu 2 ili 3 sadnice, kako bi se u naredne dve sezone obezbedila kompaktna ograda. Prihranjuje se đubrivom bar jednom mesečno, posebno tokom cvetanja.

Vatreni trn se može razmnožiti reznicama i iz semena. Reznice se skidaju sredinom leta i stavljaju u mešavinu treseta, peska i zemlje. Tlo treba održavati vlažnim sve dok se mlada biljka ne ožili.

Foto: Pixabay

 


reklama