Veća energetska efikasnost zgrada predstavlja veliki ekološki potencijal Zapadnog Balkana

11

Zemlje EU su već usvojile nacionalne definicije zgrada pribiližno nulte potrošnje energije, dok su države Zapadnog Balkana još na početku. Da bi se taj proces ubrzao, nemački Institut za građevinsku fiziku Fraunhofer će uz podršku nemačke razvojne banke KfW zemljama regiona dati smernice i savete kako da naprave nove energetski efikasne zgrade, kao i da adaptiraju stare u skladu sa ekološkim standardima.

Povećanje energetske efikasnosti jedan je od važnih elemenata plana Evropske komisije za ostvarenje cilja smanjenja emisije štetnih gasova za 55% do 2030. godine. Energetska efikasnost je potcenjeni izvor energije koji je daleko od toga da bude iscrpljen, a to posebno važi za Zapadni Balkan, saopštila je inicijativa Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF).

Ključnu ulogu u povećanju energetske efikasnosti ima građevinski sektor. Zgrade čine 40% potrošnje energije u EU, a kuće i zgrade u zemljama Zapadnog Balkana su stare i troše u proseku znatno više energije nego u drugim zemljama Evrope, a time povećavaju i emisiju ugljen-dioksida.

Energetska produktivnost u regionu je i dalje niska, što znači da se mere štednje i ulaganja ne sprovode u dovoljnoj meri, saopštio je WBIF.

Zemlje Zapadnog Balkana na svom putu ka članstvu u EU treba da se usklade sa evropskim standardima i pravnim tekovinama, uključujući Direktivu o energetskoj efikasnosti zgrada, koja od članica zahteva da sve nove zgrade budu takozvane „zgrade približno nulte potrošnje energije“.

Takve zgrade imaju vrlo visoku energetsku efikasnost i troše malo energije koja najvećim delom treba da se proizvodi iz obnovljivih izvora, uključujući izvore na samoj parceli zgrade ili u njenoj blizini.

Koncept zgrada pribilžno nulte potrošnje energije deo je projekta Investiciong okvira za Zapadni Balkan „Regionalni program energetske efikasnosti za Zapadni Balkan“ (REEP Plus), čiji je cilj poboljšanje energetske efikasnosti javnih objekata, kao što su škole, bolnice ili državne institucije.

Jedna od komponenti tog projekta je Direktno finansiranje javnih zgrada, kroz koju se razvojna banka KfW posebno fokusirala na visoko efikasne javne zgrade koje predstavljaju nezamenjiv element za postizanje klimatske neutralnosti.

KfW takođe promoviše sisteme za nadgledanje potrošenje energije u javnim zgradama, uz pomoć pametnih uređaja za otkrivanje neefikasnosti i optimizaciju rada zgrade.

Crna Gora, vodeća zemalja regiona u pogledu energetske efikasnosti, planira da izgradi ministarski kompleks u Podgorici koji će imati približno nultu potrošnju energije, a možda će čak proizvoditi više energije nego što će trošiti.

Zgrade tog tipa, takozvane „energetske plus zgrade“, iz obnovljivih izvora proizvode više energije nego što ime je potrebno za grejanje, hlađenje, ventilaciju…

– Ova zgrada-svetionik ima za cilj da demonstrira kako moderna gradnja izgleda u 21. veku. Takođe se očekuje da privuče veliku pažnju ne samo u Crnoj Gori nego i drugih korisnika Zapadnog Balkana – navedeno je u saopštenju WBIF.

Albanija i Severna Makedonija su takođe počele da razmatraju izgradnju novih zgrada i adaptaciju starih u skladu sa standardima energetske efikasnosti.

KfW planira da u Albaniji izgradi tri potpuno nova studentska doma u Tirani koja bi imala približno nultu potrošnju energije.

U Severnoj Makedoniji su u toku pregovori o izboru studentskih domova koji će biti renovirani tako da smanje potrošnju energije.

– Smatra se da će to motivisati druge vlasnike da renoviraju svoje kuće kako bi se smanjila potrošnja energije u celom regionu. Uostalom, najveći izazov, ali i najveći potencijal, i dalje leži u postojećim građevinama – navodi se u saopštenju.

WBIF predstavlja zajedničku inicijativu EU, finansijskih institucija, bilateralnih donatora i vlada Zapadnog Balkana, koja je pokrenuta u decembru 2009. godine s ciljem obezbeđivanja finansijske i tehničke pomoći za strateške investicije.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Unsplash


reklama