Od ratarskih kultura u prolećnoj setvi u zemljište će prvo seme šećerne repe. Agroanalitičar Čedomir Keco potvrdio je da za celokupnu površinu pod tom kulturom, koja se poslednjih godina seje na oko 30.000 hektara, seme kupujemo u inostranstvu. Situacija nije dobra ni sa ostalim usevima.
„Tako ćemo i za ovu setvu morati da uvezemo ili da koristimo inostrano seme na polovini planiranih setvenih površina, kod suncokreta 80 odsto, a kod šećerne repe 100 odsto“, kaže Keco.
Novosadska Hemoslavija repromaterijalom naše poljoprivrednike snabdeva više od tri decenije. Vlasnik Rajko Nenadov kaže da iz godine u godinu sve manje prodaju domaće seme.
„Ranije smo slabije prodavali suncokret, sada već slabije prodajemo i soju, a kukuruz je u svakom slučaju, poslednjih dvadeset godina kada smo radili 95 odsto domaćeg semena pao na otprilike ispod 10 odsto“, objašnjava Nenadov.
Vladimir Miklič se semenarstvom bavi u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Kaže da im je sve skuplje da proizvedu seme.
„Postalo je zaista dosta skupo proizvoditi u Srbiji, posebno zadnje dve ili tri godine. Cena je skočila kao rezultat rata u Ukrajini, porasta cene merkantile, hemijskih sredstava, cene radne snage, đubriva, inputa… Mnogi neće uopšte da se bave semenskom proizvodnjom“ pojašnjava Miklič.
Situaciju u sektoru bi donekle moglo da popravi to što će država ove godine poljoprivrednicima subvencionisati kupovinu deklarisanog semena.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
