Uočeni nedostaci dunje kao podloge, a pre svega njena loša kompatibilnost pri kalemljenju sa sortama kruške, osetljivost na niske temperature, osetljivost prema povećanom sadržaju kreča u zemljištu i prema najznačajnijim uzrokovačima bolesti, postali su ozbiljan izazov za oplemenjivače. Rešenje za ovaj problem videli su u pronalaženju srodnije vrste, Pirus communis, koja se može uspešno vegetativno razmnožavati, bilo klasičnim metodama, bilo mikropropagacijom. Sa tim motivom su naučnici širom sveta započeli stvaranje vegetativnih podloga poreklom od kruške.
Do danas je stvoren veliki broj klonova kruške, koji sa manje ili više uspeha konkurišu dunji kao vegetativnoj podlozi za sorte kruške.
U SAD je ukrštanjem starih sorti Old Home i Farmingdale nastala serija OHF klonova, gde su se posebno istakli klonovi OHF 333, OHF 51, OHF 282, OHF 87, OHF 69 i OHF 40. Zajedničko za sve njih je da su otporni na bakterijsku plamenjaču (Erwinia amylovora) i krvavu vaš kruške (Eriosoma pyrina), a tolerantni prema mikoplazmi (Pear decline), povećanom sadržaju kreča u zemljištu, kao i suši.
Klonovi OHF 333, OHF 87 i OHF 69 se lako i dobro ožiljavaju, gotovo kao i dunja MA. Izrazito su komplatibilne sa plemenitim sortama i adaptivne prema različitim tipovima zemljišta. Takođe, posebno su tolerantne prema višku kreča u zemljištu. Sorte kruška okalemljene na njih su velike bujnosti i bolje rodnosti u odnosu na dunju MA, ali nešto kasnije stupaju u plodonošenje.
Klon OHF 51 se lošije ožiljava od dunje MA. Odlične je kompatibilnosti sa sortama krušaka i izuzetno adaptivan prema raznim tipovima zemljišta. Tolerantnost ka kreču u zemljištu takođe odlikuje ovaj klon. Bujnost kruške okalemljene na njemu je osrednja, kao i na dunji MA, rodnost je bolja, ali stupanje na rod nešto kasnije. Krupnoća i kvalitet ploda su lošiji nego na dunji MA. Otpornost ka mikoplazmi sušenja kruške je otprilike ista, a otpornost ka bakterijskoj plamenjači je mnogo bolja.
Sve ove podloge su licencno zaštićene. U Francuskoj se nazivaju Farold (40, 69, 87, 282) i Delbard (51 i 333). U ovoj zemlji su takođe popularne dve serije podloga kruške: Retuziere i Brossier. Serija Retuziere je stvorena ukraštanjem Old Home, Butire i nemačkih autohtonih krušaka otpornih ka mrazu. Bujnost klonova ove serija slična je dunji BA 29. Serija Brossier je nastala od sejanaca kruške sorte Peery. Klon RV 139 je interesantan zbog izrazito male bujnosti (na ovoj podlozi Viljamovka postiže 46% bujnosti u odnosu na stabla kalemljena na dunju MA). Izuzetno je kompatibilan sa sortama, adaptivan na zemljište i tolerantan ka višku kreča u zemljištu. Nešto lošije se ožiljava u poređenju sa dunjom MA. Od nje ranije plodonosi, ali slabije rađa. Iz ove serije ističe se i klon RV 113 zbog izrazite adaptivnosti na uslove zemljišta (tip zemljišta, kreč…). Sorte okalemljene na ovu podlogu su nešto bujnije u odnosu na dunju MA, ali bolje rodnosti, iste krupnoće i kvaliteta ploda. I ovoj podlozi se, kao i ostalima iz serije, može zameriti lošije ožiljavanje. Vrlo teško se razmnožavaju, čak i mikropropagacijom, jer biljčice sporo rastu i veličinu potrebnu za okuliranje ponekad dostižu i posle nekoliko godina.
U Gazenhajmu (Nemačka) su stvoreni veoma zanimljivi klonovi BU 5/18 i BU 2/33. Klon BU 5/18, zvani Pyrodwarf pokazao je najbolje rezultate. Kompatibilan je sa svim ispitivanim sortama, a kalemljenje na njemu smanjuje bujnost stabla za 60% u odnosu na sejanac. Lako se razmnožava vegetativno, kako klasičnim tehnikama (nagrtanje, reznice), tako i metodom in vitro. Dobro se ukorenjava, ne daje izbojke, ne zahteva naslon, a posle 7 godina nije uočeno lomljenje, niti izvaljivanje stabla. Tolerantan je prema zabarivanju , dobre otpornosti prema zimskim mrazevima, a neznatno se javlja hloroza kada je pH zemljišta visoka. Ovaj klon poznat je i pod nazivom Rhenus I. BU 2/33 je takođe dobrih osobina, polupatuljastog rasta i izrazite rodnosti. U ogledu je Viljamovka na ovoj podlozi pokazala oko tri puta veću produktivnost nego na OHF 333, odnosno 50% veću rodnost nego na dunji MA.
Treba pomenuti i klon BP1, izdvojen u Južnoj Africi. On se ožiljava kao dunja MA i izrazito je kompatibilan sa kruškama. Lako se prilagođava na različite tipove zemljišta, i tolerantan je prema višku kreča. Kruške na njemu nešto kasnije počinju da rađaju, bujnijeg su stabla i veće rodnosti nego na dunji MA. Krupnoća i kvalitet plodova su nešto lošiji. Veoma lako se razmnožava in vitro.
Za kraj, u čuvenom engleskom Ist Molingu odabran je sejanac QR 708, nastao iz hibridne kombinacije BP1 i Old Home. Pokazuje početnu perspektivu. Ukoliko se razmnožava nagrtanjem, mlade biljke su vrlo trnovite, što otežava manipulaciju.
Izvor: „Kruška“, dr Evica Mratinić
Foto: Pixabay
