Veliki jorkšir – plemenita, tipično mesnata, ranostasna rasa svinja nastala je u engleskoj pokrajini Jorkšir u 19. veku.
Prvi put se spominje 1868. godine, ali je ranoj istoriji ove rase teško ući u trag. Prvi pisani dokument o velikom jorkširu datira iz 1884. godine.
Zahvaljujući dobroj plodnosti (prasi prosečno 12 prasadi), jorkšir ima široku primenu u uzgoju svinja širom sveta.
Posle prašenja prasad su vitalna i teže oko 1.300 grama, a sa 28 dana dostignu težinu od 6 do 7 kg. Kastrirani mužjaci dostižu težinu od 100 kg za 145 dana (prosečan dnevni prirast 944g). U uzrastu od 8 do 8,5 meseci dostižu težinu od 110-200 kg, sa malom potrošnjom hrane. Prosečna debljina slanine na 100 kg je 2,49 cm. Ima dobru klaničnu vrednost.
Dobro podnosi nešto lošije tehnološke i higijenske uslove i zbog toga se koristi za ukrštanje sa drugim rasama.
Jorkšir je veoma pokretna svinja, snažne konstitucije i skladne građe. Profil glave je blago ugnut, čelo široko, uši srednje veličine uvek uspravne, noge pravilne.
Gaji se kao čista rasa, mada se u poslednje vreme koristi i ukrštanje sa landrasom (nerast jorkšira + krmača landrasa) zbog odličnih majčinskih osobina (pažljiva i brižna majka).
Veliki jorkšir se smatra jednom od najrasprostranjenijih rasa svinja širom sveta.
Izvor: veterina.info
Foto: Wikipedia
