Jedan britanski proizvođač mleka želi da u prodavnicama bude više mleka od srećnih krava, koje pasu po livadama i nisu stalno zatvorene u štalama. 180 dana na livadi – toliko bi morale da budu napolje kako bi bile srećne.
Na YouTubeu može da se pogleda snimak šta se događa kad krave posle duge zime ponovo izađu napolje – bukvalno skaču od sreće jer konačno ponovo mogu da pasu travu. Ali, mnogo krava danas uopšte više ne ide na livadu: radi profita, sve više evropskih vlasnika farmi krava muzara okreće se potpunom držanju krava u štalama.
Sve češće evropski farmeri drže 1.000 do 2.000 krava muzara u uslovima kao u fabrici. Jedan od razloga je i činjenica da je EU ukinula nacionalne kvote za proizvodnju mleka. Pre tri godine je cena mleka u EU pala za više od 50 odsto. Istovremeno je potražnja bila mnogo manja nego ponuda, zbog smanjenja potražnje iz Kine i Rusije. Hiljade seljaka su morali da prestanu da drže krave muzare.
U Velikoj Britaniji je broj proizvođača mleka zbog jake konkurencije u poslednjih deset godina smanjen za dve trećine, na oko 9.500 farmi. Oni koji su preživeli rade pod pritiskom niskih cena. To dovodi do većeg zagađenja okoline, a šteti i kravama.
Velika Britanija je još daleko od američkih farmi, koje imaju i do 40.000 krava muzara. ’National Farmers Union’ (NFU), britanska organizacija poljoprivrednika kaže da prosečna farma u Ujedinjenom Kraljevstvu ima 148 krava.
– Tačno je, imamo velikih farmi i sa 1.000 krava i neke tokom cele godine ostaju u štali – kaže Sian Dejvis i dodaje: – Ali, to ne kvari zdravlje životinja i kvalitet mleka.
Prema navodima organizacije za zaštitu životinja ’World Animal Protection’ u Velikoj Britaniji tradicionalne metode proizvodnje mleka nestaju mnogo brže nego što se mislilo. To pokazuju brojke nadležnog ministarstva.
– Samo 30 odsto farmi se smatraju tradicionalnim farmama za proizvodnju mleka. NIje jasno kako stvari stvarno izgledaju, koliko dana su krave napolju – kaže Jan Vudhirst, menadžer za kampanje u organizaciji ’World Animal Protection’ u razgovoru za DW.
Neki farmeri smatraju da imaju šanse da prežive samo sa puno krava u štalama. Zaštitnici životinja, s druge strane, upozoravaju da se krave muzare tako dovode do granica izdržljivosti, i to samo kako bi davale još više mleka. Istraživanja pokazuju da krave postaju nepokretne jer stalno stoje na betonu i često imaju upalu vimena. Stalno držanje u stajama može dovesti i do agresivnosti životinja i menja njihov odnos prema drugim kravama, dodaje Vudhirst.
Aktivisti upozoravaju da držanje velikog broja životinja na malom prostoru može previše zagaditi vodu i tlo. Osim toga, mora se imati na umu odakle dolazi sva hrana kojom se hrane te životinje, naglašava Vudhirst. Uzgoj stočne hrane zahteva puno prostora. Osim toga treba uzeti u obzir i uništavanje šuma i pesticida i stajsko đubrivo, dodaje on.
Dok mnoge njegove kolege sve više prelaze na držanje krava samo u štalama, farmer Nil Darvent je krenuo drugim putem. On svojim kravama pruža dovoljno vremena na ispaši i pre tri godine je utemeljio oznaku ’Pasture Promise’ (Obećanje ispaše) za mleko. To znači da krave na livadi moraju da provedu 180 dana godišnje. Više vremena na ispaši poboljšava količinu i kvalitet hranjivih sastojaka u mleku, kaže Darvent. Uveren je da su ljudi spremni da plate više za takvo mleko.
– 2015. i 2016. bile su najteže godine kojih se sećam. Cena je pala sa nešto preko 30 penija (33 eurocenta) po litri na 18 penija.
Iako se cena mleka u međuvremenu nešto popravila, ovaj poljoprivrednik iz Somerseta smatra da je povećanje cene za mleko sa ispaše za dva do tri penija po litri nužno da bi mali proizvođači mogli preživeti. Neki supermarketi u Velikoj Britaniji u svojoj ponudi imaju mleko sa ispaše.
Po Darventu, farmeri koji proizvode mleko sa ispaše redovno su podvrgnuti kontrolama, kako bi bilo sigurno da se drže obećanja o držanju krava na ispaši 180 dana u godini. Klima u Velikoj Britaniji ne dopušta držanje životinja na livadi tokom cele godine.
– Svi znamo da su krave srećne ako po sunčanom vremenu mogu da pasu na livadi. Ali, zimi je vlažno i blatnjavo pa trava više ne raste. U određeno vreme je sigurno bolje ostaviti krave u štali – kaže Darvent.
Izvor: Deutsche Welle
Foto: Pixabay
