Veštačka inteligencija već danas može da pomogne poljoprivrednicima u prepoznavanju bolesti biljaka, proceni prinosa, planiranju navodnjavanja i praćenju useva putem satelitskih snimaka. Međutim, stručnjaci upozoravaju da najveća prepreka njenoj široj primeni nisu algoritmi, već kvalitet i dostupnost podataka koje koristi.
Poljoprivreda raspolaže ogromnim količinama informacija – od podataka o zemljištu i vremenskim uslovima do prinosa, primene đubriva i zaštitnih sredstava. Problem je što su ti podaci često nepotpuni, prikupljani na različite načine ili se nalaze u odvojenim bazama koje međusobno nisu povezane. Zbog toga sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji ne mogu uvek da daju dovoljno pouzdane preporuke.
Stručnjaci ističu da razvoj digitalne poljoprivrede neće zavisiti samo od naprednijih AI modela, već pre svega od stvaranja kvalitetnih, standardizovanih i međusobno povezanih baza podataka. Tek kada informacije sa njiva, meteoroloških stanica, satelita i poljoprivrednih mašina budu objedinjene, veštačka inteligencija moći će da pruži svoj puni potencijal u donošenju odluka na gazdinstvima.
Sve više kompanija razvija alate koji koriste veštačku inteligenciju za preciznije upravljanje usevima, ali iskustva pokazuju da njihova uspešnost najviše zavisi od količine i kvaliteta podataka prikupljenih direktno sa parcela. Zbog toga se ulaganje u digitalnu infrastrukturu i razmenu podataka smatra jednim od ključnih preduslova za razvoj pametne poljoprivrede u narednim godinama.
Foto: ChatGPT/Agro TV