Lepog izgleda, još lepšeg ukusa i samo naša, oblačinska višnja se već 140 godina gaji u Srbiji. Dobro je poznata u industriji, ali je građani malo koriste iako je puna sastojaka dobrih za zdravlje.
Prošle godine Srbija je bila prva u svetu po izvozu višnje, ali je polovina bila sirova višnja za prerađivačku industriju u zapadnoevropskim zemljama, i to po ceni jedva nešto višoj od otkupne.
Miodrag Tomić, direktor „Desinga“, navodi da se oko 50 miliona dobija kroz prodaju sirovine, ili neke prve transformacije, zamrznute, višnje u alkoholu ili pasterizovane višnje – što je prva transformacija sa finalnim proizvodom za ritejl.
– Mi možemo naš prihod od višnje da podignemo na preko pola milijarde evra – ističe Tomić.
Aleksandar Pavlović, direktor Projekta za konkurentnost USAID-a, kaže da pokušavaju da pozicioniraju brend srpskih autohtonih proizvoda kroz preradu.
– Da veliki proizvođači završnih proizvoda krenu da izbacuju proizvode sa prepoznatim brendom srpske autohtone sorte oblačinske višnje – objašnjava Pavlović.
Oni koji su krenuli u preradu već imaju pozitivnu računicu.
Radoje Krajišnik, menadžer asortimana u DM, naglašava da su ti proizvodi ispunili očekivanja.
– Ono što smo mi projektovali da postignu u smislu prometa u prvih godinu dana je prevaziđeno već negde u sedmom ili osmom mesecu – istakao je Krajišnik.
Oblačinska višnja ima zaštićeno geografsko poreklo, sledi brendiranje.
Vojislav Nikolić iz Centra za razvoj proizvoda od oblačinske višnje očekuje od Zavoda samu potvrdu u narednih tridesetak dana.
– Osim Srbije, žig će biti zaštićen u 25 zemalja širom sveta – naveo je Nikolić.
Ovog proleća vreme ne pogoduje višnji. Biće, kažu, nešto manje suve materije.
Mile Veljović iz Prehrambeno-tehnološkog Saveta Srbije ne očekuje pad prinosa.
– Jedina stvar koja će uticati na pad prinosa jeste grad, taj deo koji je zahvaćen gradom. Međutim, uz primenu adekvatnih agrotehničkih uslova, oblačinska višnja je jako izdašna i daje i preko 25 tona po hektaru – navodi Veljović.
Izvor: RTS
Foto: Facebook, Pixabay
