Prema podacima Agencije za restituciju do sada je u procesu restitucije vlasnicima i njihovim naslednicima vraćeno oko 95 odsto oduzete imovine. Najviše problema ima u vezi sa vraćanjem poljoprivrednog zemljištem, a ima i slučajeva gde je na nezakonit način promenjeno vlasništvo nad državnim zemljištem.
Od nekadašnje ciglane svog pradede Mora Bodroga iz Bačke Topole, Beograđanin Bojan Radić je do sada uspeo da dobije samo ciglu sa inicijalima svog pretka. Nju je našao na zgarištu objekta koji su nepoznate osobe do sada tri puta palile. Da li je neko pokušao da ga natera da odustane od zahteva da dobije nasledstvo, za sada se ne zna, ali problem je nastao onog trenutka kada je saznao da je državno zemljište od 16 hektar, na kojem je bila ciglana, na čudan način postalo privatno. U Katastru nisu dali odgovor na pitanje na osnovu kojeg dokumenta je promenjeno vlasništvo nad državnim zemljištem, pa se čeka odluka suda.
– Postupak je pred Upravnim sudom. Rezultat postupka bi trebao da se zna za dve nedelje do mesec dana dok se presuda ne objavi. Presuda ne znam kakva će biti, ali je jako interesantno da je pred sam kraj tok postupka došlo do ovog požara i da su izgorele upravo deo zgrada za koje je nedvosmisleno jasno da su zidane pre drugog svetskog rata i da su pripadale mom dedi – objašnjava Radić.
Mile Antić iz Mreže za restituciju ističe da i pored dobrih rezultata restitucije, ovakvih slučajeva ima dosta.
– Zakon o restituciji umesto da ima prioritet u odnosu na neke druge propise, u odnosu na zakon o ozakonjenju koji predstavlja zakon o ozakonjenju kriminala, on ima rang zakona drugog reda, to jest prioritet imaju predmeti ozakonjenja u odnosu na restituciju. Prioritet ima nepravo u odnosu na pravo – smatra Antić.
Dobrih primera je ipak više u odnosu na one loše, kaže Antić.
– Napravljen je jedan veliki pomak u Upravi za poljoprivredno zemljište pa je do sada popisano poljoprivredno zemljište, ali zaista popisano i uspostavlja se sve više kontrola državnog poljoprivrednog zemljišta. Tu je konačno utvrđeno da ima najmanje nespornih preko pola miliona hektara državnog zemljišta. Ne treba zaboraviti državno je samo sinonim za oduzeto, nacionalizovano – dodaje Antić.
Do sada je u postupku restitucije vraćeno preko 509 hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora zgrada i stanova, 62 hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta, skoro 6.000 hektara šumskog zemljišta.
– Intezitet vraćanja neće biti manji u ovoj godini i taj postupak vraćanja poljoprivrednog zemljišta u naturi biće okončan u naredne tri godine. Gotovo sve poljoprivredno zemljište koje je traženo biće vraćeno. Tu smo imali veliku pomoć i razumevanje Vlade Srbije, koja je donela uredbu o vraćanju poljoprivrednog zemljišta i tačno odredila parcele koje se mogu vratiti u restituciji – kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.
U prvoj polovini ove godine Vlada treba da donese i vrednost koeficijenata prema kojima će ono što ne može biti vraćeno u naturi biti nadoknađeno obveznicima. Prve isplate očekuju se do kraja godine.
Foto: Pixabay
