Vinograd posle berbe

123

Zabluda je misliti da se posle berbe vinograda proda grožđe, pravi vino, pije i čeka proleće, jer tokom perioda novembar – februar obavljaju se veoma bitni poslovi, čijim uspešnim izvršenjem utičemo na rod sledeće godine.

Najbitniji poslovi koji se obavljaju tokom zimskog mirovanja su: zaštita čokota od niskih temperatura, jesenja duboka obrada zemljišta, jesenje đubrenje i rezidba vinove loze.

Zaštita čokota od niskih temperatura
Neophodna je u mladim zasadima i u područjima gde niske temperature imaju vrednost i oko minus 15 °C i niže. Zaštita se sastoji u potpunom ili delimičnom zagrtanju čokota, a otpornost loze zavisi od nakupljanja šećera u jesenjem periodu (bolje sazrevanje – veća otpornost). U našim uslovima, loza skoro potpuno izmrzava na – 25 °C do – 30 °C. Zbog toga se u poslednje vreme vrši odabir sorti vinove loze u zavisnosti od rejona ugroženosti (manje otporne – toplija područja, otporne sorte – kontinentalnije područje, sa jakim mrazevima).

Terapeutske mere ili mere revitalizacije vinograda
Ove mere se primenjuju nakon pojave ekstremno niskih temperatura i zato se i zovu terapeutske. Sastoje se u odgovarajućoj rezidbi, intezivnoj zaštiti i đubrenju, što treba da doprinese revitalizaciji vegetativnog i rodnog potencijala.

Duboka obrada zemljišta
Duboka obrada zemljišta obavlja se odmah po završetku vegetacije i to pre pojave zimskih mrazeva.

Rezidba u rodnim vinogradima
Rezidbu u rodnim vinogradima treba obavljati u periodu mirovanja loze. U našim uslovima, kontinentalne i umereno kontinentalne klime, rezidba se može vršiti tokom zime i u rano proleće.

Đubrenje vinograda u zimskom mirovanju
Đubrenju vinograda se pristupa odmah po završetku vegetacije, odnosno, posle opadanja lista i obavljenog zimskog prskanja preparatima na bazi bakra. Po obavljenom osnovnom đubrenju pristupamo i obradi zemljišta u zasadu.

Svake godine vinova loza preko prinosa iz zemljišta iznosi značajne količine hranljivih elemenata pre svega azot, fosfor, kalijum i magnezijum pa ako se želi redovan prinos, neophodno je iznete količine hranljivih elemenata vratiti u zemljište. Ako je đubrenje pre sadnje, za vreme sadnje i kod mladog vinograda u potpunosti izvršeno orjentaciono upotrebom 500-700 kg/ha mineralnog PK đubriva, 200-300 kg/ha azotnog đubriva i 40-50 t/ha stajnjaka, uz napomenu da se stajnjak unosi u ciklusu 3-5 godina, ishrana vinograda može biti veoma uspešna.

U redovnom đubrenju vinograda značajno je vreme i način đubrenja. Azotna đubriva rasturaju se po celoj površini u vinogradu a zatim se plitkom obradom unose u sloj zemljišta oko 10 cm, početkom vegetacije a najbolje pre cvetanja loze. Kasna upotreba azotnih đubriva, a naročito ako je azot u amidnom obliku (urea), može da dovede do produženja vegetacije i nedovoljnog sazrevanja loze.

Mineralna fosforna i kalijumova đubriva je najbolje unositi u periodu mirovanja loze (novembar-mart), i to putem depozitora, a na dubinu oko 40 cm, ili rasturiti po površini, a zatim dubokim oranjem uneti u sloj zemljišta 25-30 cm. Uvek treba imati u vidu da je koren loze na dubinama većim od 30 cm, pa u toj zoni treba obezbediti neophodnu količinu hranljivih elemenata. Značajan momenat je i količina padavina, kako bi se obezbedilo premeštanje hraniva po vertikali.

Foto: Pixabay, Free Images


reklama