Proizvodnja u vinogradarstvu trebalo bi da bude održiva i ekološka, kako bi se očuvala životna sredina, autentični pejzaži i podstakao razvoj turizma, zaključci su diskusionog foruma „U susret agroekološkoj tranziciji u vinogradarstvu“ koji je održan u Kragujevcu.
Na skupu su predstavljene strategije koje su rezultat međunarodnog projekta „Ecovinegoals“, u kome učestvuje šest zemalja, uz finansijsku podršku Evropske unije, a osnovna ideja projekta je da se zaštite vinogradarske regije primenom održivih modela vinogradarstva.
Nosilac projekta je Razvojna agencija VEGAL iz Italije, a Razvojni biznis centar Kragujevac (RBC) je odgovorni partner u Srbiji.
– Jako je važno da vinogradarstvo što više uskladimo sa prirodom, da smanjimo broj prskanja i intenzivnih mera koje štete prirodnom okruženju i biodiverzitetu – rekla je za Betu direktorka RBC-a Marija Stojadinović.
Ona je dodala da su, tokom projekta koji se sprovodi od 2020. godine, na osnovu istraživanja utvrđene mere i preporuke za lokalne zajednice u Srbiji za agroekološku tranziciju u vinogradarstvu.
– U Srbiji je pilot opština bila Topola. Istraživanja su pokazala da kod naših vinogradara i vinara dominira intenzivna proizvodnja, ali i pored toga postoje određene agroekološke prakse kao što su recimo drveni stubovi, ručno branje grožđa i slično – rekla je Stojadinović.
Navela je da je rezultat projekta u Srbiji izrada tri lokalna akciona plana opštini Topola.
– Jedan se tiče primene agroekoloških mera, drugi se odnosi na očuvanje pejzaža i treći se tiče planiranja i donošenje odluka u dijalogu svih zainteresovanih strana – kazala je Stojadinović.
Stručnjak na projektu Marija Jakovljević je navela da na području Topole dominira intenzivna konvencionalna proizvodnja sa „nula odsto“ organske proizvodnje u svim oblastima biljne proizvodnje.
Navela je da je plan da se u periodu od 10 godina intenzivnije pređe na agroekološku tranziciju.
– Što se tiče prirodnog aspekta, to podrazumeva veću brigu o zdravlju zemljišta, intenziviranje gajenja autohtonih sorti, adekvatno korišćenje resursa među kojima je i voda i smanjenje unosa pesticida – rekla je Jakovljević.
Ona je ocenila da su u Topoli u ovome pronašli i interes pošto se vinski turizam u poslednjih pet godina duplirao, a opština je usmerena u tom pravcu razvoja.
Zamenik predsednika opštine Topola Mirko Radovanović je rekao da je projekat „Ecovinegoals“ veoma značajan za jednu od najvećih vinarskih regija u zemlji.
Opština je, kako je kazao, usvojila akcione planove u okviru projekta koji su podrška vinarskoj proizvodnji i razvoju vinskog turizma.
Naveo je da se na području Topole na preko 500 hektara gaje stone i vinske sorte grožđa, a da su proizvođači opredeljeni da zadrže tradicionalne recepte proizvodnje vina i gajenje autohtonih sorti.
Radovanivić je rekao da na ovom području ima 17 registrovanih vinarija, a da je još pet ili šest u izgradnji.
Foto: Opština Topola, Envato
