Kao što to obično biva, poznavaoci vinske scene u svetu bacili su se ovih dana na predviđanja šta će to nastupajuća godina doneti na velikoj svetskoj vinskoj sceni.
U toj igri svako ima neke svoje argumente. Otuda i stanovite razlike koje, pre svega, oslikavaju podneblje na kojem svaki od analitičara deluje. Jer, koliko god vino ne poznaje granice, ljudi koji ga piju i te kako su uronjeni u sopstvenu tradiciju. Zato je besmisleno očekivati da će se vinski trendovi svuda primiti ravnomerno, a u mnogim sredinama se sasvim sigurno neće ni osetiti. Ali, uvek je dobro videti i oslušnuti šta se radi u sredinama koje de facto diktiraju vinski ukus najvećeg broja kupaca.
Većina analitičara smatra da će se tokom 2022. godine nastaviti trend potrage za teroarom u vinima, tim otiskom vaskolikog porekla. To dalje znači šansu za manje poznate vinske regione, poput našeg, da pokažu po čemu se njihova vina razlikuju. Tome na svoj način doprinosi i pandemija koja je desetkovala priliv mnogih poznatih vina na svetske tržnice, pa se deo potrošača okrenuo istraživanju vlastitog vinskog dvorišta.
Nemogućnost potrošača da zbog smanjenih količina i povećane cene i dalje sebi priušte “klasike“ iz Bordoa otvorila je vrata rastu prepoznavanja i popularnosti drugih vina i vinskih regija. Istovremeno, nestašicu šampanjca na policama nadopuniće kava, kremant i drugi penušavci, baš kao što će vina Burgundije biti zamenjena onima iz Južne Afrike ili Čilea.
Porast radoznalosti potrošača podvlači se kao jedan od bitnih trendova u situaciji gde izostanak pojedinih skupih etiketa nadopunjuju desetine nekih novih, što otvara mogućnosti za istraživanje. To je proces koji će industrija vina velikodušno gurati sa svoje strane ulazeći u tok radoznalosti potrošača i njihove potrebe da prošire sopstvene vinske vidike. U sklopu toga je i postavljanje vinara u centar priče. Reklo bi se da su vinoljupci danas više nego ikada zainteresovani da saznaju nešto o ljudima koji stoje iza svake flaše vina. Na taj način se istovremeno fokusiraju i na osećaj mesta sa kojeg vino dolazi i primenjene poljoprivredne prakse.
Mlađe generacije se sve više interesuju i za održivu vinsku priču u smislu ekološke proizvodnje, što će sasvim sigurno biti trend koji će obeležiti i nekoliko narednih godina. S tim da se priča oko “prirodnog vina“ toliko usložnjava da je potrebno raščlaniti je na više delova. Šta je to prirodno vino i kako doći do njega, glas je koji više nije isključivo sastavni deo huka japijevskog urbanog jezgra, to je sada snažan eho koji dopire duboko u unutrašnjost zemalja proizvođača vina. Čini se da je došao trenutak da ljudi shvate kako prirodno vino postoji oduvek, a da brojne male vinarije rade vino ovakvog stila decenijama od svog nastanka.
Bela dugomacerirana i sur lie vina su stil kojem se predviđa velika budućnost, dok su muskatne sorte i rizling prepoznati kao bogati izvor brojnih oranž stilova, od kojih najveći deo stiže iz Italije i Slovenije. Trgovci na severu Evrope su izgleda i sami iznenađeni popularnošću i velikom prodajom dugomaceriranih oranž vina gde se radoznalost kupca dodatno upliće kroz pokušaje da se bolje razumeju ova ne baš jednostavna vina.
Evidentiran je i porast interesovanja za vinima bez ili sa minimalnim prisutvom sumpora, što je još jedna niša ovog “prirodnog“ vinskog talasa u kojem se kupci deklarišu kao oni koji “obraćaju pažnju na to šta uzimaju u organizam“.
U mnogim razmišljanjima stoji da će popularnost rozea prevazići dosadašnje letnje granice i da će to postati vino za sva godišnja doba. Shodno tome, predviđa se pad potrošnje crvenih vina, a rast belog, penušavog i rozea. Inače, unutar segmenta crvenih vina, očekuje se veća potražnja svežih voćnih vina rađenih karbonskom maceracijom kakva se često viđa na “prirodnoj vinskoj sceni“.
Tržišni pokazatelji u svetu, posebno u SAD, i dalje beleže rast potrošnje vina s minimalnim alkoholom, tako da je i to sasvim sigurno jedan od trendova koji će nastaviti polako, ali sigurno da se širi i po ostatku vaskolikog vinskog sveta.
Izvor: vino.rs
Foto: Freepik
