Jedna od najcenjenijih rasa, virtemberška ovca (ili merinolandšaf), nastala je u nemačkoj pokrajini Virtemberg, po kojoj je kod nas i dobila ime.

Virteberška ovca postala je ukrštanjem domaćih gruborunih ovaca sa merino ovnovima. Oplemenjivanje domaćih ovaca započeto je sa španskim merinom. U kasnijim fazama rada na stvaranju ove rase korišćene su francuske rase merino rambuje i merino prekos. Tako je, posle dugogodišnjeg rada (1786-1915. godine), stvorena virtemberška ovca kao tipična rasa za proizvodnju mesa i vune.

Merino virtemberg je krupna rasa, snažne konstitucije, živahnog temperamenta, usmerena na proizvodnju mesa i vune, mada je i proizvodnja mleka dobro izražena.

Životinje imaju glavu srednje dužine i širine. Vrat im je srednje dug, bez kožnih nabora. Grudi su dosta široke i duboke. Trup je srednje dužine, ali takođe dovoljno širok i dubok, a leđna linija je ravna. Muskulatura trupa je dobro razvijena.

Masa tela odraslih ovaca kreće se od 70-75 kg, a ovnova 100-120 kg. Prosečna masa tela jagnjadi pri rođenju iznosi oko 4,5 kg. Jagnjad, u uslovima intenzivnog tova, sa 90 dana postižu masu tela od oko 30 kg. Randman mesa kod ugojenih jagnjadi se kreće od 52-56%, a može biti i do 60%. Kod odraslih ovaca randman mesa se kreće od 47-48%.

Ovce su obrasle vunom bele boje, jedino su donji delovi nogu, glava i uši pokriveni belom dlakom. Runo je zatvoreno, sastavljeno iz cilindričnih pramenova. Godišnji nastrig neprane vune po ovci iznosi 4-4,5 kg, a kod ovnova 6,5-8 kg. Prosečan randman vune je oko 50%. Debljina vunskih vlakana se kreće od 24-30 mikrona (A i B sortiment).

Virtemberška ovca se odlikuje dosta dobrom proizvodnjom mleka. U laktaciji od 6 meseci, ovce proizvedu, sa mlekom koje posisa jagnje, oko 150 litara mleka.

Plodnost ovih ovaca je, takođe, vrlo dobra. Od 100 ovaca u boljim zapatima dobije se 120-150 jagnjadi.

Ova rasa imala je posebno veliki značaj za unapređenje ovčarske proizvodnje u našoj zemlji jer je, pre svega, učestvovala u stvaranju pirotske oplemenjene ovce. Osim toga, poslednjih godina bila je glavni meliorator i mnogih drugih sojeva pramenke u našoj zemlji pri čemu su postignuti vrlo dobri rezultati.

Izvor: dipl. inž. Neđeljko Pipović, PSSS Knjaževac

Foto: Pixabay