Virus infektivne degeneracije vinove loze

116

Virus infektivne degeneracije vinove loze (Grapevine fanleaf virus, GFLV) je rasprostranjen širom sveta, a domaćin virusa je vinova loza. Veštačkim inokulacijama se može preneti na eksperimentalne domaćine.

Virus se raširio u sve regione gajenja vinove loze putem zaraženog sadnog materijala.

Prenosi se i kalemljenjem. Za lokalno širenja virusa odgovorna je pre svega nematoda Xiphinema index, a kao povremeni vektor navodi se i X. italiae. Takođe, virus se prenosi semenom vinove loze, te sejanci mogu biti zaraženi.

Simptomi obuhvataju morfološke i hromatske promene. Virus je dobio ime po promenama na liskama zaražene vinove loze, koje gube karakterističan oblik za datu sortu, pa nastaju promene u obliku koje se kreću od peršunavosti do lepezavosti listova, odnosno potpunog nestajanja režnjeva. Na listovima se mogu obrazovati i enacije. Usled hipoplazije dolazi do skraćivanja internodija na lastarima vinove loze, što prouzrokuje približavanje kolenaca i njihovo spajanje (dvojna kolenca). Lastari često imaju nepravilan „cik-cak“ porast. Može doći i do abnormalnog grananja i pljosnatog oblika preseka stabla.

Delovanjem virusa nastaje i posebna patološka tvorevine u tkivu ksilema, „endovaskularni kordon“, koji predstavlja zdrvenjenu traku tkiva u sudovima. Formira se manji broj grozdova koji su rehuljavi, sa proređenim sitnim bobicama. Bobice neravnomerno sazrevaju. Sadržaj šećera u bobicama je umanjen.

Hromatske promene se najčešće karakterišu žutim mozaikom ili žućenjem listova, koje je izraženije tokom proleća, nego u kasnijem delu vegetacije. Kod zaraženih čokota koren je slabije razvijen i sa manjim brojem žilica. Gubici u prinosu zavise od sorte, soja virusa i ekoloških činilaca i mogu biti umereni (5-10%) do veoma visoki (preko 90%). Virus smanjuje uspešnost srastanja podloge i plemke, kao i ukorenjivanje sadnica.

Usled prenošenja nematodama, zaražene biljke se u vinogradu često javljalju u oazama koje se postepeno povećavaju.

Osnovni, a ujedno i najefikasniji način zaštite protiv oboljenja je proizvodnja i prometovanje zdravog sadnog materijala proizvedenog po preporučenim sertifikacionim šemama. U slučaju vinove loze uspešno se koriste i metode eliminacije virusa- termoterapija, kutura meristema i druge metode. Godine 1962 obrazovan je Međunarodni savet za proučavanje viroza i virozama sličnih oboljenja (ICVG- International Council for the Study of Virus and Virus-like Diseases of the Grapevine) sa ciljem da proučava prirodu oboljenja i zakonodavne vlasti savetuje o mogućim merama za umanjenje šteta u vinogradarskoj proizvodnji.

Fitosanitarne mere, kao što je vađenje zaraženih čokota zajedno sa korenom, sprečavanje prenošenja zemljišta sa parcele na parcelu, suzbijanje vektora – nematoda, plodored i druge mere smanjuju dinamiku širenja oboljenja i obim šteta. Neki naučnici preporučuju unakrsnu zaštitu, odnosno inokulaciju biljaka sa blagim sojevima virusa kao meru za umanjenje šteta.

Usled neuspeha u pronalaženju gena otpornosti unutar roda Vitis i dugog procesa tradicionalnog oplemenjivanja, svetska istraživanja su usmerena ka biotehnološkim metodama oplemenjivanja i stvaranja transgene otpornosti prema virusima. Istovremeno, usavršavaju se tehnike detekcije koje omogućavaju bržu kontrolu sadnog materijala vinove loze na ovaj i druge viruse i veću sigurnost u prometovanju zdravog sadnog materijala.

Izvor: „Viroze biljaka“ (prof. dr Ferenc Bagi, prof. dr Stevan Jasnić, doc. dr Dragana Budakov – Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet)

Foto: William M. Brown Jr., Bugwood.org, pressebuero-mwk.de


reklama