Virus nekrotične prstenaste pegavosti koštičavog voća

195

Raširen na svim kontinentima, virus nekrotične prstenaste pegavosti koštičavog voća (Prunus necrotic ring spot virus, PNRSV) obično napada domaćine iz roda Prunus kao što su breskva, trešnja, badem, šljiva, višnja, kajsija i druge.

Takođe, ovaj virus utvrđen je na ruži i hmelju, a u Indiji je opisan i na muškatli.

Virus se prenosi polenom, semenom i zaraženim sadnim materijalom. Veoma se uspešno prenosi semenom trešnje (76,9-88,8%), dok se semenom badema prenosi manje efikasno (9%). Pojedini naučnici su šezdesetih godina 20. veka izveštavali o prenošenju virusa od strane nematode Longidorus macrosoma, ali nema kasnijih podataka o prenošenju nematodama.

Oboljenje se ispoljava u vidu prve, takozvane šok-faze ili akutne faze, dok se kasnije ispoljavaju simptomi hronične faze oboljenja.

Tokom prve faze oboljenja dolazi do ispoljavanja oštrih i jasnih znakova, pa se tako na listovima višnje javljaju nekrotične pege koje se kidaju i ispadaju. Na listovima trešnje javljaju se i nekrotične pege i linije. Nekrotično tkivo ispada izazivajući rupičavost i šupljikavost listova. U akutnoj fazi javlja se i izumiranje lastara. Slični simptomi u obliku nekrotičnih pega formiraju se i na listovima breskve, kajsije i šljive. Nekrotično tkivo ispada obrazujući rupe na listovima.

Kod kajsije i breskve u akutnoj fazi dolazi do uginuća lisnih i cvetnih pupoljaka. Mlađi listovi dobijaju bledo zelenu do žutu boju. Mladi izdanci se deformišu, a ponekad i izumiru od vrha.

U hroničnoj fazi simptomi oboljenja kod ovih vrsta se ublažavaju ili u potpunosti nestaju.

U kasnijim godinama posle zaraze, bolest prelazi u hroničnu fazu, kada se simptomi ublažavaju. Na višnji se ispoljavanje oboljenja naziva i Šteklenbergova bolest.

Pojedini sojevi virusa na trešnji prouzrokuju mozaik praćen naboranošću listova i formiranjem enacija.

Na pojedinim Prunus vrstama simptomi su latentni, što otežava dijagnostiku i preduzimanje mera zaštite.

Virus smanjuje količinu prinosa, kvalitet plodova, kao i vitalnost biljaka. Kod nekih sorti trešnje smanjuje prinos od 35-52%, a kod višnje na starijim stablima prinos je manji i preko 40%.

Priozvodnja i promet zdravog sadnog materijala je osnovna mera zaštite. Uništavanje zaraženih stabala, skidanje cvetova sa matičnih stabala, prostorna udaljenost od starih zasada i kontrola kako podloga tako i plemki takođe spadaju u mere zaštite. Radi dobijanja zdravog sadnog materijala koristi se i tehnika termoterapije.

Izvor: „Viroze biljaka“ (prof. dr Ferenc Bagi, prof. dr Stevan Jasnić, doc. dr Dragana Budakov – Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet)

Foto: EPPO Global Database, Jay W. Pscheidt


reklama