Virusni hepatitis je akutno infektivno oboljenje pačića koje se u jatima vrlo brzo širi, a manifestuje se promenama na jetri.

Uzročnik bolesti je Picornavirus. Razlikuju se dva serotipa virusa od kojih tip DHV- I i DHV- III pripadaju Picornavirosu. U etiologiji bolesti nije razjašnjena i uloga i značaj Astrovirusa serotip dva DHV- II, koji je ustanovljen samo u Engleskoj. Virus je dosta otporan u spoljašnjoj sredini. Inaktivišu ga klasični dezificijensi, jednopostotni formalin i dvopostotni natrijumhidroksid.

Bolest je raširena samo kod mladih pačića. Naročito su osetljivi pačići do sedam nedalje, i posle te starosti oboljenje se ne pojavljuje. Bolest se pojavila prvo u Americi, zatim u Engleskoj i posle je postala stalno prisutna u intenzivnom tovu pačića. U epizootiologiji bolesti značajno mesto imaju divlje ptice, kao i glodari. Bolest se u jatu širi brzo, direktnim i indirektnim putem.

Inkubacija je veoma kratka i traje svega 48 časova. Bolest se u jatima širi direktnim i indirektnim kontaktom. Morbiditet i mortalitet mogu znatno da variraju, što u prvom redu zavisi od starosti obolelih. U pačića starih od jedne do tri 3 nedelje, mortalitet može da se kreće i do 50 odsto. Kod onih od 4-5 nedelja starosti obično je vrlo nizak. Posle sedme nedelje starosti pačići praktično više ne oboljevaju.

Simptomi bolesti su kartkteristični po veoma brzom širenju bolesti u jatima, pri čemu najveći moratlitet nastaje u prva 3-4 dana od momenta izbijanja prvih znakova. Obolele jedinke zaostaju za jatom, potištene su, nepokretne i leže sa zatvorenim očima. Kod onih koji leže zapaža se grčenje ekstremiteta i vrlo brzo nastupa smrt sa glavom zabačenom unazad. Tipičan prizor opistotonusa.

Dijagnoza bolesti bazira se na karakterističnim simptomima, uzrastu obolelih i patomorfološkom nalazu. Ponekad je potrebno izolovati virus ili izvršiti pregled krvnog seruma na virus neutralizujuća antitela.

Virusni hepatitis treba razlikovati od drugih oboljenja koja izazivaju brza i iznenadna uginuća, poput bakterijske septikemije, virusnog enteritisa, salmoneloze i intoksikacija.

Za ovo oboljenje ne postoji određena terapija. Uglavnom se preduzima vakcinacija roditeljskih jata i na taj način zaštićuje potomstvo u prvim nedeljama života. U neposredno ugroženim jatima i obolelim pačićima od velike koristi je primena opšte profilakse.

Izvor: veterina.info/’Bolesti živine’ (dr Dušan B. Orlić i dr Miloš Kapetanov)

Foto: Pixabay