Evropska unija od 2028. godine otvara vrata široj primeni novih genomskih tehnika u poljoprivredi, uz znatno blaži regulatorni režim za deo tako dobijenih biljaka. To bi u budućnosti moglo da znači i više proizvoda dobijenih genetskim izmenama na evropskom tržištu, ali bez klasične GMO oznake na ambalaži.
Nova pravila usvojili su Evropski parlament i Savet EU u junu ove godine, a primenjivaće se od 17. jula 2028. godine. Njima se uvodi razlika između dve kategorije biljaka dobijenih novim genomskim tehnikama, odnosno metodama koje omogućavaju preciznije i brže izmene DNK nego klasično oplemenjivanje.
Najvažnija promena odnosi se na biljke iz kategorije NGT-1. Reč je o biljkama kod kojih su genetske promene ograničene i takve da bi, prema kriterijumima EU, mogle da nastanu i konvencionalnim oplemenjivanjem.
Za njih više neće važiti ista pravila kao za GMO organizme. Posle postupka provere, biće tretirane slično konvencionalnim biljkama, dok njihovi prehrambeni proizvodi neće morati da nose GMO oznaku. Seme i drugi reproduktivni materijal moraće, međutim, da bude označen kao NGT-1, a informacije o tim biljkama biće dostupne u javnim bazama i katalozima sorti.
Druga kategorija, NGT-2, obuhvata složenije genetske izmene. Takve biljke ostaju pod pravilima koja važe za GMO, uključujući procenu rizika, odobravanje, sledljivost i obavezno označavanje proizvoda.
Zato je preciznije govoriti o ublažavanju pravila za deo novih genetskih tehnologija, a ne o ukidanju GMO označavanja uopšte.
Šta to znači za potrošače?
Upravo je pitanje transparentnosti izazvalo deo kritika novog sistema.
Mišel Habets, viši istraživač Instituta Rathenau u Hagu i gostujući istraživač Univerziteta Vageningen, proučavala je stavove građana o novim genomskim tehnikama. Njena istraživanja pokazuju da potrošači žele da imaju mogućnost izbora i da budu informisani o načinu na koji je hrana proizvedena.
Habets je u ranijem istraživanju sa građanima utvrdila da postoji snažan zahtev za transparentnošću kada je reč o genetskim izmenama u hrani. Građani su, kako navodi, smatrali da bi potrošač trebalo da zna šta kupuje, čak i kada ne čita detaljno svaku deklaraciju u supermarketu.
Njena zabrinutost sada se odnosi na mogućnost da proizvodi dobijeni određenim novim genomskim tehnikama dospeju na tržište bez klasične GMO oznake, što bi moglo da oteža potrošačima da naprave izbor na osnovu načina proizvodnje.
Zašto EU uopšte menja pravila?
Zagovornici novih pravila tvrde da nove genomske tehnike mogu da pomognu evropskoj poljoprivredi da se prilagodi klimatskim promenama i smanji upotrebu pesticida.
Evropska komisija navodi da NGT mogu da omoguće razvoj biljaka otpornijih na sušu, bolesti i štetočine, kao i useva koji zahtevaju manje đubriva i sredstava za zaštitu bilja. Cilj je, između ostalog, da evropska poljoprivreda bude otpornija, konkurentnija i manje zavisna od uvoza.
Upravo je smanjenje upotrebe pesticida trebalo da bude jedan od važnih elemenata šireg zaokreta evropske agrarne politike.
Evropska komisija je, međutim, početkom 2024. povukla predlog uredbe kojim je bilo planirano da se upotreba i rizik od hemijskih pesticida smanje za 50 odsto do 2030. godine. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen tada je rekla da je predlog postao „simbol polarizacije“.
Time je nastao svojevrstan paradoks: dok je jedan od ključnih propisa za smanjenje upotrebe pesticida povučen, EU je nastavila da otvara prostor za tehnologije koje bi mogle da omoguće stvaranje biljaka otpornijih na štetočine i bolesti.
Jeron Kandel, vanredni profesor politike hrane i poljoprivrede na Univerzitetu Vageningen, smatra da nove genomske tehnike mogu da donesu koristi, između ostalog kroz smanjenje potrebe za pesticidima, ali upozorava da tehnologija sama po sebi ne može da učini postojeći sistem poljoprivrede održivim.
– Novi zakon se zasniva na ideji da možemo da optimizujemo postojeći sistem poljoprivrede uz pomoć novih tehnologija. Ali ako to uradimo, imaćemo sistem koji nije održiv u pogledu klime i biodiverziteta – upozorava Kandel.
Drugim rečima, genetsko uređivanje može da bude jedan od alata, ali ne i zamena za širu promenu načina na koji se proizvodi hrana.
Šta ovo znači za evropske potrošače?
Prve ozbiljnije promene neće se dogoditi odmah. Nova pravila stupila su na snagu u julu ove godine, ali će početi da se primenjuju tek u julu 2028. Do tada za biljke i proizvode dobijene novim genomskim tehnikama važe postojeća GMO pravila. EFSA navodi i da trenutno u EU nema biljaka ili životinja dobijenih isključivo NGT tehnologijama koje su odobrene za prodaju kao hrana ili stočna hrana.
Posle toga bi se, međutim, situacija mogla promeniti. Proizvođači će dobiti jednostavniji put za razvoj i plasman dela genetski izmenjenih biljaka, dok će potrošači za NGT-1 proizvode izgubiti klasičnu GMO oznaku na samom prehrambenom proizvodu.
To ne znači da će se preko noći pojaviti „GMO hrana“ na svim rafovima. Znači da EU pravi jasnu razliku između tradicionalnih GMO tehnologija i novih, preciznijih metoda genetskog uređivanja i odlučuje da deo tih proizvoda reguliše gotovo kao konvencionalne sorte.
Za zagovornike promene, to je korak ka modernijoj i otpornijoj poljoprivredi. Za kritičare, pitanje ostaje isto: ako potrošač nema jasnu oznaku na proizvodu, koliko zaista ima pravo da bira šta će staviti na svoj sto?
Upravo će odgovor na to pitanje pokazati da li je nova evropska politika uspela da pronađe ravnotežu između tehnološkog napretka, interesa proizvođača i prava potrošača da znaju šta jedu.
Izvor: EUpravo zato/Dutch news
Foto: ChatGPT/Agro TV