Visoke letnje temperature i mlečnost kod krava

78

U vrelim letnjim danima, kad temperatura vazduha prelazi 30 stepeni, jedan od najvećih problema u mlečnom govedarstvu je pad mlečnosti.

Stočari bi trebalo da znaju da je pad mlečnosti kod muznih krava i smanjen apetit rezultat visokih letnjih temperatura, a ne bolesti.

Biološka adaptacija krava na visoke ambijentalne temperature podrazumeva smanjenu proizvodnju mleka i porast temperature površine kože. Toplotni stres dovodi do značajnog pada u produkciji mleka. Visoke temperature (već od 25 stepeni) u objektu ili u spoljnoj sredini dovode do pada mlečnosti od 10% do 50%, pa i više.

Krave holštajn-frizisjke rase su osetljivije na toplotni stres od goveda rase simentalske rase. Kod goveda holštajn-frizijske rase gubici u proizvodnji mleka su prisutni na temperaturi iznad 21 stepena, dok su kod ostalih rasa gubici prisutni na temperaturi iznad 24 stepeni.

Životinje koje imaju manju telesnu masu se bolje prilagođavaju visokim temperaturama. U ovakvim situacijama od velike pomoći za muzne krave je rashlađivanje poprskavanjem ili aerosolno hladnom vodom. Ventilatori pomažu u rashlađivanju objekata i samih krava, te je preporuka farmerima da ih instaliraju u prostorijama za smeštaj stoke.

Životinje bi trebalo da imaju na raspolaganju hladnu I čistu vodu za piće po volji, a od velike pomoći je i redovno timarenje krava, radi lakše termoregulacije. Održavanje higijene samih krava, ležišta i jasala je takođe preporučljivo, a što se tiče vremena hranjenja, najbolje je krave hraniti rano ujutro i kasno uveče.

Pored ovih mera, preporuka je i nabavka repelenata radi odbijanja insekata kako za same životinje, koji se aplikuju na koži vratnog dela i uzduž kičmenog stuba, tako i repelenta za premazivanje spoljnih i unutrašnjih površina objekata za smeštaj.

Izvor: DVM sci Robert Širtov, PSSS Vranje

Foto: Pixabay


reklama