Visoke temperature i manjak padavina doveli do pada prinosa povrća u Banatu

74

Usled visokih temperatura i dugog perioda bez padavina, proizvođači povrća na severu Banata, takođe, trpe gubitke. I pored upotrebe sistema za zalivanje, krompir i paradajz nisu uspeli da se izbore sa veoma visokim temperaturama, što je dovelo do određenog pada prinosa.

Kikinda nije povrtarski kraj, ali oni poljoprivrednici koji su se opredelili za proizvodnju povrća ove sezone pretrpeli su velike gubitke jer su ekstremno visoke temperature i veoma dug period bez padavina uticali na proizvodnju. I pored upotrebe sistema za navodnjavanje, kikindski povrtari nisu u mogućnosti da pomognu biljkama, koje jednostavno ne mogu da se izbore sa ovakvim vremenskim prilikama.

– Nije dovoljno ni to što imamo sisteme za navodnjavanje jer neke stvari ne mogu da se nadomeste tim sistemima, evo na primer krompir na otvorenom. Bespotrebno sam ga nalivao “kap po kap”, ali su ga ubile visoke temperature i krompir je biljka sa planinskog područja i teško podnosi temperature preko 40 stepeni, naročito kada smo imali jedan period kada nam ni tokom noći temperature nisu padale ispod 30 stepeni, tako da je cima uvela nešto ranije, a krompir je sitniji nego što bi trebalo da bude – kaže Vladimir Krstonošić, poljoprivrednik iz Kikinde.

Proleće je bilo hladno, tokom aprila bilo je mrazeva, a potom je jun bio izrazito topao i bez padavina, što je dovelo do kasnijeg nicanja određenih povrtarskih kultura. Takođe, došlo je i do pojave bolesti i insekata.

– Problemi su potpuno slični onim kod ratarskih kultura. Jedan vrlo nepovoljan start u proleće smo imali kada je vreme bilo hladno, pa je došlo do kašnjenja sa vegetacijom i problema sa nicanjem. Bio je vrlo usporen porast, a onda je naglo došlo do visokih temperatura u junu i sve to ostavlja posledice na biljke, a sa druge strane, ne postoji ni odgovarajući način da se spreči jer ne možemo, a i dosta teško se leči – dodaje Robert Nemeš, sa NS Instituta.

Više niko ne može da predvidi kakve nas vremenske prilike očekuju narednih godina, pa se veći broj poljoprivrednika opredeljuje za osiguranje useva. Međutim, primetno je da su za osiguranje letine više zainteresovani ratari. O tome bi trebalo da se razmisli jer Grad Kikinda subvencioniše osiguranje useva.

– Što se tiče drugih subvencija u vezi sa povrtarima, ove godine smo imali za nabavku sistema “kap po kap” i sistema za navodnjavanje, pa je ta mera zatvorena jer je bila velika zainteresovanost i sve je utrošeno, a imali smo i meru za nabavku plastenika i folija za opremanje proizvodnje. Mi ćemo se potruditi da te mere zadržimo i u narednim ciklusima – podseća Dalibor Oličkov, rukovodilac Odseka za poljoprivredu.

Imajući u vidu da su prinosi povrća niži nego prethodne sezone, proizvođači očekuju i više cene, kako bi nadomestili gubitke u proizvodnji. Ono što je dobro, jeste da se, za razliku od ratarstva, cene u povrtarstvu znatno brže određuju i, što je važnije, mnogo brže sredstva isplaćuju.

Izvor: RTV

Foto: Pixabay


reklama