Poslednjih godina klimatske promene sve snažnije utiču na poljoprivredu, a među organizmima koji trpe posledice ekstremnih vremenskih prilika posebno mesto zauzimaju pčele. Iako se često govori o štetnom uticaju suše, grada ili visokih temperatura na useve i zasade, manje pažnje se posvećuje činjenici da vreli talasi mogu ozbiljno da ugroze oprašivače, a samim tim i poljoprivrednu proizvodnju.
Naučna istraživanja objavljena tokom 2024. i 2025. godine potvrđuju da su pčele izložene sve većem toplotnom stresu, a posledice se ogledaju u smanjenoj aktivnosti, većoj potrošnji energije, poremećajima u razvoju legla i slabijoj efikasnosti oprašivanja.
Kako pčele održavaju temperaturu u košnici?
Pčelinje društvo funkcioniše kao jedinstven organizam. Da bi se leglo pravilno razvijalo, temperatura u centralnom delu košnice mora da se održava na približno 34–35°C. Kada spoljne temperature rastu, pčele aktiviraju složene mehanizme hlađenja. Radilice intenzivno mašu krilima stvarajući ventilaciju, donose vodu i koriste isparavanje kako bi rashladile unutrašnjost košnice.
Međutim, tokom dugotrajnih toplotnih talasa, naročito kada temperature prelaze 38 ili 40 stepeni Celzijusa, ovi mehanizmi postaju nedovoljni. Umesto da sakupljaju nektar i polen, veliki broj pčela angažovan je na rashlađivanju košnice, što smanjuje produktivnost čitavog društva.
Šta pokazuju najnovija istraživanja?
Jedno istraživanje objavljeno 2025. godine u časopisu „Journal of Insect Physiology“ pokazalo je da kombinacija visokih temperatura i nedostatka hrane značajno povećava oksidativni stres kod pčela. Naučnici su zaključili da toplotni stres dodatno slabi sposobnost organizma da se izbori sa drugim pritiscima, kao što su bolesti, pesticidi ili nestašica hrane.
Druga istraživanja pokazala su da porast temperature povećava aktivnost radilica, ali istovremeno remeti uslove u zoni legla. Pčele tada troše više energije na održavanje odgovarajuće temperature, što dugoročno iscrpljuje društvo.
Posebno su zanimljivi rezultati istraživanja sprovedenog u Arizoni, objavljenog početkom 2026. godine. Tokom leta, kada su temperature često prelazile 40°C, naučnici su pratili više pčelinjih zajednica i utvrdili da ekstremna vrućina može da naruši sposobnost košnice da reguliše temperaturu, što dovodi do smanjenja brojnosti društva i povećanog mortaliteta.
Naučnici ističu da su pčele tokom evolucije razvile izuzetne mehanizme prilagođavanja, ali da učestalost i intenzitet savremenih toplotnih talasa prevazilaze uslove sa kojima su se ranije suočavale.
Manje nektara i polena
Visoke temperature ne utiču samo na pčele već i na biljke od kojih zavise. Tokom ekstremnih vrućina mnoge biljke proizvode manje nektara, a kvalitet polena opada. Cvetanje može biti kraće, a kod pojedinih vrsta dolazi i do ubrzanog precvetavanja.
To znači da pčele moraju da ulažu više energije kako bi pronašle dovoljne količine hrane. U uslovima suše i visokih temperatura često dolazi do svojevrsnog začaranog kruga: biljke nude manje hrane, pčele troše više energije na hlađenje košnice, a prinosi meda opadaju.
Pregled naučnih radova objavljen krajem 2024. godine ukazao je da je pčelarstvo jedna od poljoprivrednih grana najosetljivijih na vremenske prilike. Kratkoročne promene temperature, padavina i vlažnosti vazduha direktno utiču na količinu nektara i proizvodnju meda.
Kako vrućina utiče na oprašivanje?
Pčele najintenzivnije rade u umerenim temperaturnim uslovima. Kada temperature dostignu ekstremne vrednosti, njihov obrazac ponašanja se menja.
Iako mogu da lete i tokom veoma toplog vremena, istraživanja pokazuju da tada prilagođavaju način leta kako bi izbegle pregrevanje i gubitak vode. To znači da deo energije koji bi inače bio usmeren na sakupljanje hrane odlazi na održavanje fiziološke ravnoteže.
Istovremeno, tokom najtoplijeg dela dana mnogi oprašivači smanjuju aktivnost ili se povlače u hladovinu. Rezultat je manji broj poseta cvetovima i slabije oprašivanje.
Poseban problem predstavlja pojava takozvanog fenološkog nesklada. Klimatske promene mogu da pomere vreme cvetanja biljaka i periode najveće aktivnosti oprašivača, pa se dešava da biljke cvetaju kada je aktivnost pčela smanjena ili obrnuto.
Posledice za poljoprivredu
Značaj pčela za poljoprivredu teško je preceniti. Veliki broj voćarskih, povrtarskih i ratarskih kultura zavisi od oprašivanja koje obavljaju pčele i drugi insekti. Bez njihovog rada došlo bi do značajnog smanjenja prinosa i kvaliteta plodova.
Kod jabuke, kruške, trešnje, višnje, šljive, maline, kupine, jagode, suncokreta, uljane repice, bundeve, lubenice i brojnih drugih kultura uspešno oprašivanje direktno utiče na količinu i kvalitet prinosa.
Kada visoke temperature smanje aktivnost pčela, posledice mogu biti višestruke:
* manji procenat zametanja plodova
* sitniji i slabije razvijeni plodovi
* niži prinos po hektaru
* veća proizvodna neizvesnost
* smanjen kvalitet semena kod pojedinih kultura
Istovremeno, i same biljke trpe toplotni stres. Ekstremna vrućina može da smanji vitalnost polena i oteža oplodnju čak i kada su oprašivači prisutni. Zbog toga se negativni efekti visokih temperatura na biljke i pčele međusobno pojačavaju.
Šta očekuje pčelarstvo u budućnosti?
Stručnjaci smatraju da će klimatske promene postati jedan od ključnih faktora koji određuju uspešnost pčelarske proizvodnje. Pored bolesti, parazita, pesticida i gubitka staništa, sve češći toplotni talasi predstavljaju dodatni pritisak na pčelinje zajednice.
Zbog toga se sve više istražuju mere prilagođavanja. Među njima su obezbeđivanje izvora vode u blizini pčelinjaka, postavljanje košnica u delimičnu senku, očuvanje cvetnih pojaseva i povećanje biljne raznovrsnosti u poljoprivrednim predelima. Takve mere mogu pomoći pčelama da lakše prebrode periode ekstremnih temperatura.
Visoke temperature danas predstavljaju mnogo više od prolazne vremenske neprilike. One utiču na ponašanje, zdravlje i opstanak pčela, ali i na efikasnost oprašivanja od koje zavisi značajan deo svetske poljoprivredne proizvodnje. Najnovija istraživanja pokazuju da su pčele sposobne da se prilagode toplom vremenu, ali da dugotrajni i intenzivni toplotni talasi mogu da prevaziđu njihove prirodne mehanizme odbrane.
Zbog toga se pitanje zaštite oprašivača sve više posmatra kao pitanje očuvanja poljoprivredne proizvodnje i prehrambene sigurnosti. Što su pčele zdravije i otpornije, veće su šanse da će i usevi, voćnjaci i povrtnjaci uspešno odgovoriti na izazove koje donosi sve toplija klima.
Foto: ChatGPT, Envato, Pixabay, Pexels