Visterija, odnosno Glicinija, pripada familiji Fabaceae (mahunarki), a poreklo vodi iz Kine i Japana. U pitanju je veoma robusna penjačica od koje se može formirati niže drvo sa gustom krošnjom ili može jednostavno da se ostavi da raste kao i svaka druga puzavica.
Postoji više varijeteta ove puzavice koji se uglavnom razlikuju po boji cveta (plava, ružičasta i bela). Bez obzira na varijetet, visteriju krase brojne grozdaste cvasti koje podsećaju na cvet bagrema ili ukrasnog graška. Cveta obilno tokom maja i juna, a nekad se desi da cveta ponovo i u avgustu.
Cvetanje ove penjačice je veoma atraktivno jer se padajući grozdovi (koji kod bele visterije mogu biti dugi i do 30 cm) pojavljuju pre listova koji ubrzo počnu da se razvijaju i svojom svetlo zelenom bojom dodatno dekorišu izgled pergole ili drugog podupirača.
Cvetovi su veoma mirisni i privlače pčele i druge insekte koji ne mogu da odole medenom nektaru. Stablo visterije je takođe vrlo zanimljivo jer se za samo nekoliko godina pretvara u pravo stablo drveta, čvrsto i krajnje interesantno ako se, dok je biljka mlada, umotava u spiralu.
Kod nekih sorti, cvetovi su jestivi, a neki narodi ih koriste i za proizvodnju vina. Ali, postoje i sorte koje su otrovne kao što je Wisteria sinensis, kod koje svi delovi biljke sadrže glikozid koji je otrovan ako se unese u organizam može da izazove mučninu, povraćanje, bolove u stomaku i dijareju.
Posle cvetanja, visterija na mestu cvasti formira dugačke, plišane mahune pune semena koje podsećaju na boraniju i zadržavaju se na granama tokom zime.
Otporna je na niske zimske temperature, tako da naše kontinentalne zime bez problema podnosi. Ne voli zimske, ali ni letnje vetrove, a ne smetaju joj ni visoke letnje temperature. Odgovara joj blago kiselo zemljište (pH 6,2), kao i sunčani do polusenoviti položaji. Zemljište bi trebalo da bude plodno i propusno, uz često zalivanje.
Za visteriju se može reći da je nešto zahtevnija od ostalih puzavica, posebno dok je biljka mlađa. Kao što je na početku teksta spomenuto, od visterije se može formirati drvo tako što se oko biljke zabode štap oko kojeg se ona obmotava (tako dobijamo vijugavo stablo, a može se privezati da raste pravo) i seče se na visini od oko 2 metra gde će se vremenom formirati krošnja. Drugi način je da biljci obezbedimo čvrst oslonac po kojem će se peti poput zida ili ograda. U tom slučaju trebalo bi da povedemo računa po čemu će se biljka pesti jer vremenom granama počinje da povlači oslonac ka zemlji i tako veoma lako može, na primer, da iskrivi ogradu ili odvali deo zida. Zbog toga bi biljku trebalo redovno orezivati. Pri tom se orezivanjem pospešuje i cvetanje.
Visterija se razmnožava izdancima iz korena, položenicama ili semenom.
Kada kažemo razmnožavanje korenovim izdancima, znači da biljka vremenom pušta izdanke koje jednostavno odvojim i posadimo zasebno.
Položenicama je razmnožavamo tako što u bilo koje doba godine, neku od nižih grana zatrpamo u zemlju i za nekoliko meseci dobijamo novu sadnicu.
Razmnožavanjem na ova dva načina biljka će početi da cveta u naredne tri ili četiri godine.
Sejanje semena je najdugotrajni proces do dobijanja biljke spremne za cvetanje. Tako dobijena biljka počeće da cveta za pet, deset pa i više godina, a i samo cvetanje biće slabije u odnosu na druga dva načina razmnožavanja.
Visterija je kao ukrasna biljka posebno popularna u Japanu, gde se spominje u poeziji, kao i mnogim drugim istorijskim zapisima.
S obzirom na to da može da živi 100 i više godina, visteriji je simbol besmrtnosti i dugovečnosti. Ali, ne samo toga. Zbog svog veličanstvenog izgleda, izuzetne lepote, opojnog mirisa, simbolizuje i ljubav, gracioznost, blaženstvo, strpljenje, izdržljivost, trajnost, pobedu nad teškoćama.
Foto: Pixabay, Freepik