Potrebe biljaka za hranljivim elementima i identifikacija njihovih nedostataka mogu se odrediti vizuelno na osnovu odgovarajućih simptoma na biljci i putem analize zemljišta ili biljnog tkiva.

Pošto svaki od ova tri načina ima svoje prednosti i nedostatke, trebalo bi ih kombinovati i redovno primenjivati.

Nedostatak ili suvišak hranljivih elemenata obično izaziva određene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavajuće. Ukoliko se poznaju tipični simptomi, pažljivim pregledom biljaka mogu se identifikovati (vizuelna identifikacija) poremećaji u prisustvu mineralnih hraniva.

Nažalost, često je veoma teško uspostaviti pravilnu dijagnozu, pošto su „klasični” simptomi nedostatka ili suviška nekih elemenata međusobno veoma slični i jedan isti simptom u, na primer voćnjaku, može se javiti u više oblika.

Dijagnoza je dodatno komplikovana kad na stablu istovremeno postoji više simptoma nedostatka nekoliko hranljivih elemenata.

Najveći problem kod identifikacije nedostatka ili suviška hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj što oni ukazuju da problem već postoji i ogleda se u smanjenom porastu, količini ili kvalitetu roda. Najčešce se javljaju nedostaci azota i kalijuma, dok se nedostaci fosfora, magnezijuma, bora, mangana i cinka javljaju se sporadično. Nedostaci kalcijuma, sumpora, hlora, bakra, gvožđa i molidbena pojavljuju se ređe.

Izvor: dipl. ing. melioracije zemljišta i voda, Valentina Aleksić, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije

Foto: Pixabay