Vlada Srbije je usvojila odluku koja se odnosi na uvođenje prelevmana (uvozne takse) od 15 dinara po litru mleka i za kačkavalj od 30 dinara po kilogramu, koja je već počela da se primenjuje, izjavila je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.
– Vlada Srbije je u petak usvojila odluku koja važi od danas da smo uveli dodatni namet na mleko koje se uvozi od 15 dinara po litru, i za kačkavalj gaudu od 30 dinara po kilogramu – rekla je Tanjugu ministarka Tanasković.
Uvedeni su prelevmani za sedam sireva: ementaler, čedar, edam, tilsit, kačkavalj, masdam i gauda.
– Pokušavamo da stabilizujemo stanje sa tom odlukom kako bismo zaustavili pad cena otkupnog mleka na tržištu i na taj način zaštitili srpskog proizvoiđača – istakla je Tanasković.
Prelevmani se uvode na uvoz mleka i mlečnih proizvoda kako bi se zastitila domaća proizvodnja od prekomernog uvoza.
Posle više sastanaka ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković sa predstavnicima proizvođača mleka dogovoreno je da se uvedu prelevmani (uvozne takse) na uvoz mleka i mlečnih proizvoda, kako bi se zaštitila domaća proizvodnju od prekomernog uvoza, rečeno je Tanjugu u Udruženju proizvođača mleka Mačvanskog okruga.
Predsednik udruženja Goran Vasić pozdravio je tu odluku države i istakao da je to dobra mera za proizvođače mleka.
– Mi smo svojim nastupima i zahtevima naveli da je prioritet svih prioriteta zaštita domaće proizvodnje mleka, zato što smo došli do dna što se tiče proizvodnje mleka. Mi smo došli do ovog trenutka gde je vlada donela konačnu odluku da se uvedu prelevmani. To jeste iznuđena odluka, ali najbolja moguća u ovim okolnostima i ministarstvo i vlada imaju našu punu podršku oko njenog sprovođenja. To je najbolja moguća odluka posle zabrane uvoza mleka, a što je trenutno neizvodljivo – rekao je Vasić.
On je naveo da je domaće tržište zatrpano mlečnim proizvodima koji su nelojalna konkurencija domaćem.
Tako, kaže, da se kačkavalj iz uvoza prodaje po ceni od 3,5 do četiri evra, iako u Evropi njegova proizvodnja košta šest evra.
Uvođenje prelevmana trebalo bi da uvede red u ovu oblast, istakao je on.
– Ja mislim da našoj vladi neće biti problem da pred Evropskom komisijom dokaže da je ova odluka ispravna i iznuđena, jer sama činjenica da su se Kinezi povlače sa evoprskog tržišta i raskidaju ugovore o kupovini nekih mlečnih proizvoda, pogotovo sireva, govori sve. Tako da smo došli u apsurdnu situaciju, jer je za kilogram kačkavalja potrebno šest evra, jer je litar mleka u Evropi oko 58 evrocenti, a oni ga ovde prodaju po tri i po i četiri evra. Jednostavno, taj kačkavalj ima svoje vreme trajanja i oni žele da ga se oslobode. Isto tako i sir gauda, žele da ga se oslobode van evropskog tržišta, pa je naše sada zatrpano tim proizvodima – dodaje Vasić.
Nakon uvođenje prelevmana, prema mišljenju Vasića, država treba više da povede računa oko marži i tako uredi tržište. Ističe da su u Srbiji marže i do 10 puta veće nego u razvijenim evropskim zemljama.
– Mi imamo veliko opterećenje jer smo našim analizama utvrdili da se trgovinski lanci ponašaju baš bahato. To su marže koje se kreću od 30 do 50 odsto, a u Evropskoj uniji za mlečne proizvode od pet do osam odsto. Sad se mi pitamo šta radi naše udruženje potrošača, kako to ono štiti naše potrošače, šta rade mlekare? Zar mi proizvođači, i pored našeg posla, treba da se bavimo time ko nas i na koji način zakida – poručio je Vasić.
Naveo je da imaju obećenja ministarke da će ona sa vladom videti šta može da učini po tom pitanju.
Predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije Marijan Rističević ocenio je da uvozne takse na uvoz mleka i mlečnih proizvoda neće biti od posebne koristi i da postoji mogućnost da EU zbog te mere kazni Srbiju, a ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković rekla je da će se pratiti sprovođenje ove mere i u skladu sa tim reagovati.
Rističević je na sednici odbora pitao i da li su ove mere „ispregovarane sa EU“, pošto, kako kaže, postoji mogućnost da dobijemo opomenu ako se oni ne budu složili sa donetim merama.
– Bolje da nismo uveli prelevman od 30 dinara na kačkavalj nego što smo uveli. Rizikujete da budemo kažnjeni od EU. Šta će se desiti sa našim voćem i povrćem ukoliko oni procene da mi izigravamo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i da smo uveli prelevmane bez njihove dozvole – rekao je Rističević.
Tanasković je odgovorila da je Vlada donelu tu odluku na predlog Ministarstva poljoprivrede, da su razgovarali sa EU, te da će, kako kaže, svakako pratiti kako će se odvijati situacija sa tom merom.
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović ocenio je da je uvođenje prelevmana na mleko i kačkavalj dobra mera koja će zaštititi famere.
Smatra da je uvođenje prelevmana na uvoz mleka metoda koja u ovom trenutku može da reguliše tržišne odnose, rekao je Budimović Tanjugu i dodao da bi paralelno trebalo da se radi i na regulisanju proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda.
– Mi u Srbiji proizvedemo dovoljno za sopstvene potrebe, oko 1,5 milijardi litara godišnje, ali sve ovo što se dešavalo poslednje dve, tri godine na svetskom nivou – pojava kovida, političko-ekonomska situacija između Ukrajine i Rusije, poskupljenje energenata i energije doprinela je da cela proizvodnja, koja je već bila narušena višedecenijski lošim stanjem, bude ugrožena u smislu količina i snabdevanja – naveo je Budimović.
Na pitanje da prokomentariše to što je vlada ukinula ograničenje cene mesa i da li će ga biti dovoljno na tržištu i po kojoj ceni, Budimović je rekao da uredbama ne može da se odredi kakva će biti situacija na tržištu.
– Uredba ima ulogu i značaj da u određenom vremenskom periodu reguliše tržišne odnose, a da se paralelno otklanjaju uzroci koji bi mogli da dovedu do povećanja cena mesa – naveo je on.
Tvrdi da je proizvodnja svinjskog mesa pod velikim znakom pitanja i neizvesnosti u EU, kao velikom proizvođaču, zato što je došlo do smanjenog broja u proizvodnim ciklusima zbog afričke kuge svinja koja je zahvatila EU.
– Kinezi su dosta svinjskog mesa kupili i jednostavno je manji broj životinja. Odluka koju imamo najavljenu od ministarstva i ministarke poljoprivrede, da će se ulagati u razvoj stočarstva odnosno podizanja broja grla u svinjarstvu i govedarstvu, jeste dobra i treba je realizovati u što kraćem vremenskom periodu. To znači da matično stado krmača treba povećati. Mi imamo sada oko 75.000 krmača umatičenih, a bilo bi dobro da to ide na 150.000 i da se na taj način obezbedi broj prasadi koji bi ulazio u proizvodnju svinjskog mesa – rekao je Budimović.
Foto: Envato, Ministarstvo poljoprivrede