Vlažnost vazduha u plastenicima i staklenicima

171

Pored vlažnosti zemljišta, veliki značaj za rast i razvoj biljaka ima relativna vlažnost vazduha, jer utiče na intenzitet transpiracije, fotosintezu, oplodnju, kao i pojavu oboljenja.

Vlažnost vazduha nastaje isparavanjem vode iz zemljišta i biljaka i zavisi od apsolutne vlažnosti vazduha i temperature.

S obzirom na zavisnost vlažnosti vazduha od temperature, najveća relativna vlažnost vazduha je u ranim jutamjim časovima i opada ka podnevu.

Kod biljaka kojima je neophodna visoka relativna vlažnost vazduha (krastavac 90-95%), pored redovnog zalivanja neophodno je i dopunsko orošavanje. Za vrste kojima je dovoljna manja relativna vlažnost (paradajz 50—65%) neophodno je rano jutarnje provetravanje, kao i provetravanje posle svakog zalivanja.

U leji sa visokom temperaturom visoka je i relativna vlažnost vazduha (najviša je u toplim lejama). Relativna vlažnost vazduha menja se u toku dana i najvećaje u jutamjim satima, a najmanja oko 14 časova. U prvim poslepodnevnim časovima, kad je relativna vlažnost ispod 50 odsto, pojačana je transpiracija biljaka (isparavanje) i zato bi u toku izrazito toplih dana biljke trebalo zalivati, a često i zasenjivati.

Relativna vlažnost vazduha je uvek veća u tunelima bez grejanja. Maksimalna je u ranim jutarnjim satima a tokom oblačnih dana može biti i za 50% veća nego sunčanih. Sve to zahteva odgovarajuće podešavanje uslova i nege biljaka.

Izvor: Seoski poslovi

Foto: Pixabay