Poljoprivreda ulazi u period u kojem se uspešnost proizvodnje sve više procenjuje ne samo prema ostvarenom prinosu, već i prema tome koliko se proizvodnje može zaštititi sa količinom vode koja je raspoloživa. Pritisak na podzemne vode, ograničenja navodnjavanja, suše i sve nepredvidivije padavine menjaju način na koji proizvođači planiraju proizvodnju, navodi AgroLatam.
Voda tako postaje i važna ekonomska kategorija, jer direktno utiče na prinos, rizik i profitabilnost poljoprivrednog gazdinstva. Posebno je to izraženo u Severnoj Americi, gde smanjenje rezervi podzemnih voda i ograničenja u korišćenju vode primoravaju proizvođače da iz svake raspoložive jedinice vode izvuku što veću ekonomsku vrednost.
Decenijama su se napredak u genetici, zaštiti bilja, ishrani biljaka i preciznoj poljoprivredi uglavnom merili mogućnošću povećanja prinosa. Međutim, potencijal koji nosi nova sorta ili hibrid može ostati neiskorišćen ukoliko biljka u ključnim fazama razvoja nema dovoljno vode, naročito kada se suša poklopi sa visokim temperaturama.
Zbog toga se pažnja sve više usmerava na efikasnost korišćenja vode (WUE), odnosno na sposobnost proizvodnog sistema da raspoloživu vlagu iskoristi što delotvornije. U tome mogu imati ulogu genetika, stanje zemljišta, navodnjavanje, precizno praćenje vremenskih uslova, digitalni alati, ishrana biljaka i biološka rešenja.
Stručne analize ukazuju da ne postoji jedna tehnologija koja može rešiti problem nedostatka vode. Veći efekat može se postići kombinovanjem različitih mera – od očuvanja strukture i vlažnosti zemljišta i razvoja snažnijeg korenovog sistema, do preciznijeg određivanja trenutka i količine navodnjavanja.
Važnu ulogu ima i upravljanje zemljištem. Pokrivenost zemljišta, njegova struktura i sadržaj organske materije mogu uticati na to koliko će vode ostati dostupno biljkama nakon padavina. Istovremeno, snažniji korenov sistem omogućava biljci da istraži veći volumen zemljišta u potrazi za vodom i hranljivim materijama.
Promena pristupa vidi se i u načinu procene novih tehnologija. Umesto pitanja koliko dodatnog prinosa određeni proizvod može da donese u idealnim uslovima, sve češće se postavlja pitanje koliko prinosa može da zaštiti u nepovoljnoj godini i kakav je njegov stvarni ekonomski efekat.
To se posebno odnosi na biološke tehnologije, čiji se potencijal sve više posmatra kroz mogućnost pripreme biljke za stres pre nego što nedostatak vode postane vidljiv. Ipak, njihovo šire prihvatanje zavisiće od rezultata potvrđenih na terenu, pouzdanosti u različitim uslovima i jednostavnosti primene.
Za poljoprivredu budućnosti zato više neće biti dovoljno samo povećavati proizvodni potencijal. Prinosni plafon i dalje je važan, ali sve važnije postaje pitanje kolika je verovatnoća da će taj potencijal zaista biti ostvaren.
U uslovima ograničene dostupnosti vode i sve izraženije vremenske nepredvidivosti, konkurentska prednost mogla bi sve više da pripadne proizvođačima koji uspeju da sačuvaju najveći deo prinosa i prihoda iz svake raspoložive količine vode.
Foto: ChatGPT/Agro, Envato