Uslovi privređivanja proizvođača malina u Vojvodini trebalo bi da se usklade sa onima koji postoje u centralnoj Srbiji, a prvi koraci na tom putu počeli su juče u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u Novom Sadu, gde su predstavnike udruženja „Bačkopoljski malinari” s područaja opštine Vrbas i „Malina Ratkovo” iz opštine Odžaci, saslušali ministar za poljoprivredu u Vladi Srbije Branislav Nedimović i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević.
„Namera Sekretarijata je razvijanje zajedničke strategije razvoja tog voća na području Vojvodine, koje zauzima sve više površina u poslednjih nekoliko godina, te je i sastanak upriličen tim povodom signal da se želi razgovarati s predstavnicima proizvođača malina „, kazao je Vuk Radojević.“Sekretarijat je prepoznao značaj gajenja malina pa je nedavno objavio javni poziv koji se delom odnosi i na dobijanje bespovratih podsticaja radi podizanja protivgradne zaštite bobičastog i jagodičastog voća. Opredelili smo novac i za opremanje hladnjača, ukupno 145 miliona dinara, dok manji proizvođači okupljeni oko zemljoradničkih zadruga, mogu dobiti i više novca u odnosu na pojedince.“
Po rečima predstavnika „Bačkopoljskih malinara” iz Bačkog Dobrog Polja Bojana Pejića, članovi (proizvođači) više malinarskih udruženja u Vojvodini su odlučni u nameri da cena maline bude ista za sve u Srbiji, odnosno da traže da privređuju pod istim uslovima kao u centralnom delu zemlje.
„Akontna cena kilograma maline u užoj Srbiji je 160 dinara, a ovde je od 120 do 130 „, naveo je Pejić. „Sve do 150 dinara za proizvođače je neprihvatljivo, odnosno čist gubitak.“Naglasio je da bi cena trebalo da se kreće od 180 do 200 dinara da bi se ostvarila zarada.
„Na području Bačkog Dobrog Polja je oko 180 hektara pod malinom, a u Vojvodini zasadi malina se prostiru na oko 1.000 hektara „, predočio je Pejić, i podvukao da se ovde gaje sorte prilagođene ravnici, a to su poljske sorta polka i polana.
Govoreći o ceni maline, Vuk Radojević je kazao da nju određuje tržište, a ne Sekretarijat, ali da na tržištu sve ide ka tome da se vrednost uskladi s cenom u centralnoj Srbiji.
„Gajenje malina je u Vojvodini specifično u odnosu na centralnu Srbiju, gde je berba pri kraju, dok se u pokrajini završava tek u oktobru. Svi pokazatelji sada kažu da je zbog suše prinos znatno manji od očekivanog“, naveo je Radojević.
Izvor: Dnevnik.rs
Foto: Pixabay
