Vojvodina je nekada bila veliki proizvođač konoplje za vlakna, ali poslednjih godina beleži se rast zasada industrijske konoplje na vojvođanskim oranicama. U Zapadnobačkom okrugu uzgaja se industrijska konoplja čija je namena širokog spektra u domaćoj industriji, a zasad se obavlja uz dozvole i kontrolu resornog Ministarstva.
Ova biljka ne zahteva mnogo ulaganja i isplativa je, te zato u njoj ima perspektive, ocenjuju uzgajivači iz Srpskog Miletića. Mnoge zemlje u okruženju uzgajaju ovu vrstu konoplje kojom se postiže konkurentnost na tržištu, jer je sama vrednost dobijenih proizvoda do 20 puta veća, što je pokazuje benefitnom zbog širokog spektra primene.
Industrijska konoplja u Zapadnobačkom okrugu uzgaja se na oko 25 hektara za potrebe prerade u daljoj prehrambenoj, građevinskoj i kozmetičkoj industriji. Skinuta sa parcela, konoplja se suši, posle čega se skida seme i cvet, dok se stabljika koristi za izradu briketa za grejanje. Angažovani u ovom poslu ističu da je poljoprivreda ovog tipa visokoprofitabilna, te da se ova biljka koristi u svetu za različite proizvode.
– Ima oko 60.000 potencijalnih proizvoda iz konoplje. Od nje se izrađuju cigle koje su otporne na zemljotrese, jer su gipke, takođe koristi se kao materijal za proizvodnju aviona, automobila, za kancelariski materijal, zatim imamo ulje od konoplje, kreme koje su lekovite i još mnogo toga što se u svetu koristi – priča Džon Bosnić, predstavnik grupe investitora na plantaži konoplje.
Cvet je najvažniji, jer je u njemu najveći procenat CBD, koji se smatra lekovitim, dok je THC sa procentom od 0,005 procenata zanemariv i gubi se u daljoj industrijoj preradi.
– Vrsta konoplje koja se uzgaja na ovim parcelama zove se Cannabis ruderalis, jedna od tri vrste kanabisa ili industrijska konoplja. U sebi nema psihoaktivnih sastojaka poput THC-a. Ona se koristi za lekove, jer se iz nje izdvaja CBD koji se koristi u farmaceutskoj industriji. Cvet se skida sa biljke i on služi za proizvodnju tog CBD-a – kaže Veljko Veljković, koordinator na poslovima konoplje.
Radnici tvrde da je rad sa konopljom stara – nova priča, sudeći po tome da se u Vojvodini ranije uzgajala.
– Nijedan posao nije lak, a za ovaj možemo reći da je solidan za rad. Ništa nije teško i sa poslodavcem smo zadovoljni – objašnjava radnica Ismeta Čandić.
Sa konopljom kao poljoprivrednim potencijalom najjači su i najveći svetski proizvođači poput Rusije, Kanade i Kine, dok je uzgajaju i mnoge zemlje u okruženju. Njeni proizvodi su veoma traženi i viskoisplativi.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
