Vrcanje meda je najslađi posao za pčelara, koji se sa velikom željom čeka i kruniše naporan rad i trud tokom cele godine. Kad dođe vreme za vađenje meda, pčelar treba da zna kad će vrcati, šta će vrcati i koliko sme vrcati. Ako želi da ima med sortiran po vrstama, tad taj posao mora što tačnije obaviti.
Na prvom mestu, važno je znati da se vrca samo zreo med. Nezreo med sadrži veći procenat vode, pa je sklon kvarenju. Znaćemo da je med potpuno zreo ukoliko je saće celog okvira zatvoreno voštanim poklopcima, ali za vrcanje je dovoljno da je poklopljeno i samo pola. Uglavnom, znajte da što je med gušći – postiže bolju cenu.
Ako vrcamo dok paša još traje, taj posao možemo obavljati i na otvorenom, jer se pčele na naš rad neće ni najmanje obazirati. Ali, ako paša i najmanje omane, tad vrcanje meda možemo obavljati samo u dobro zatvorenoj prostoriji, gde pčele ne mogu dolaziti, jer će nam ometati rad, a takođe lako možemo izazvati i pojavu grabeži.
Ako je paša sasvim prestala, najbolje je medne okvire vaditi kasno poslepodne ili predveče, a čim se završi vrcanje, odmah ih vratiti. Vrcanje meda ne treba da uznemirava pčele bez preke potrebe, pa i o tome treba voditi računa.
Pčelar koji vozi pčele na pašu, treba da ima zgodan šator ili kućicu, ako već nema pravu prostoriju za vrcanje meda u blizini pčelinjaka.
Iz košnice se nikada ne vadi sav med. Neophodno je pčelama ostaviti potrebnu zalihu za ishranu i zimnicu, a samo višak smemo uzeti za sebe.
Događa se, a to se odnosi na pčelarenje sa nastavljačama, da su medišta puna, a u plodištu nema ni kapi meda ili ga je nedovoljno. Takvo stanje zatiče se veoma često u nastavljačama sa jednakim okvirima u medištu i plodištu, kao i u onom polumedištu, koje u visini meri polovinu mere plodišta kao na primer kod košnice Dadan-Blatt. Pre oduzimanja meda treba najpre pregledati plodišni deo košnice, pa ako tamo nema bar 17 do 18kg meda, toliku rezervu treba da ostavimo u medištu za zimu. Ostatak meda možemo vrcati, ako nam je potrebno da hitno dođemo do neke dobiti. Inače, bolje je ostaviti i više, jer prva prolećna paša ne kaže kakva će godina biti do kraja, a teško pčelaru koji pčele vrcanjem opljačka. Mnogo je pametnije vrcati pred kraj pčelarske sezone i ostaviti prodaju meda za zimske dane, kada su, između ostalog, i cene mnogo bolje.
Pčelari sa pološkama treba da paze da uz med, koji su pčele unele poviše okvira s leglom, ostave do legla sa svake strane bar po jedan okvir pun meda, a neće biti greške i ako ostave i dvostruko.
Pčela sakuplja med sa onog cveća, kakvog za vreme paše ima najviše. Prema toj njenoj prirodnoj sklonosti, pčelar može znati koju vrstu meda pčele unose i da, prema vrsti cveta, med sortiraju u med bagrema, lipe, kadulje, suncokreta itd. Ako pčelar želi da ima tačno sortiran med, mora pre početka druge paše izvrcati sav med iz prošle paše. Ako se možda pita da li je potrebno i vrcanje meda iz plodišta, svakako, uvek se držati pravila: u plodište ne diraj! Iz plodišta ne smemo vaditi med, osim ako nije dobar za zimovanje pčela (na primer medljika i kesten), ili ako ga je toliko da sprečava normalno zaleganje matice. Jaka društva za vreme dobre paše mogu zatrpati medom plodišno saće u toj meri da matici jedva ostane nekoliko četvornih decimetara saća za zalegu. Za takve situacije pčelari kažu „gušenje u medu“.
Pribor za vrcanje meda: vrcaljka, viljuška ili nož, sita, stalak za medne okvire i posude za med, moraju biti temeljno čisti, a poželjno je obezbediti i vodu za pranje ruku. Prostorija u kojoj ćemo vrcati ne sme biti kontaminirana muvama. Na cigare tokom vrcanja zaboravite – sve treba biti potređeno tome da se održi maksimalan nivo higijene. Uz stalak treba da je pričvršćena posuda u koju ćemo stavljati voštano-medne poklopce. Otklopljene okvire vraćamo na stalak, a ako imamo pomagača koji će u međuvremenu vrcati medne okvire, posao će se brže i lakše odvijati.
Postupak vrcanja meda iz okvira treba da izgleda ovako: prvu stranu iz okvira polako vrcati, da bi istresli med sa te strane. Zatim, okrenemo medni okvir sa druge strane i nju do kraja izvrcamo, a zatim se vratimo na pređašnju stranu, da i nju do kraja izvrcamo. Takvim postupkom nećemo oštetiti saće. Vodite računa o tome da je mlado saće veoma osetljivo i lomljivo.
Izvrcano saće treba vratiti u košnice, da bi ga pčele očistile i ispravile slučajne povrede.
Ako vrcamo med dok paša još traje, možemo saće vraćati košnicama u svako doba dana. Ali, ako je paša gotova, tada ih treba vraćati ili predveče ili u zoru. Predveče je svakako sigurnije, jer vraćanje u zoru ponajčešće izaziva grabež.
Med se kroz slavinu vrcaljke cedi u posudu, a iz nje preliva se u cedilo. Možemo ga cediti i direktno iz slavine kroz obično dvostruko sito u posudu, a iz posude u kante. Nekoliko dana nakon vrcanja treba skinuti s vrha meda penu, tako da površina ostane potpuno čista. Vrcanje meda je odgovoran posao, pa ga tako i treba obavljati. Medna pena se ne baca. Ona je veoma zdrava za jelo, a obično služi kao sredstvo ishrane pri odgajanju matice.
Odmah nakon vrcanja moramo sve posude, a naročito vrcaljku, vodom isprati i posušiti. Ne valja posuđe koje je umazano od meda iznositi da ga pčele ližu, jer bi među pčelama izazvali borbu i grabež, a mnoge bi stradale i na posudama, ako im se krila ulepe u med.
Izvor: poljoprivrednisavetnik.com
Foto: Pixabay
