U Srbiji je organska proizvodnja sa 13.500 hektara u 2017. godini ostvarila izvoz od 24 miliona evra, a nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju ’Serbia organica’ formirala je javnu bazu proizvođača i prerađivača kako bi potencijali bili bolje iskorišćeni i ostvareni još bolji rezultati, rečeno je na promociji ove baze podataka, urađene uz podršku USAID-a.
Baza je deo sajta ovog udruženja i do sada su na njoj dostupni podaci 100 individualnih proizvođača organske hrane koji su nosioci sopstvenog sertifikata od ukupno 434.
U Srbiji je 6.500 proizvođača organske hrane, a najveći broj njih rade u okviru grupnih sertifikata kao kooperanti, a robom trguju firme nosioci takvih sertifikata.
Prema poslednjim dostupnim podacima iz 2017. godine organska proizvodnja je bila na oko 13.500 hektara, što je samo 0,40 odsto ukupno obradivih površina u Srbiji.
– Površine su jako su male, a u odnosu na 2016. godinu pale su za oko 1.500 hektara, dok sa druge strane broj proizvođača uključenih u organsku proizvodnju porastao za oko par hiljada – rekla je Ivana Simić iz „Serbia organic“ i dodala da je težnja da se za narednih nekoliko godina dođe do 50 hiljada hektara pod organskom proizvodnjom.
Među organskim proizvodima u Srbiji najviše je žitarica, pa voća, a zatim povrtarske proizvodnje i proizvodnje lekovitog i začinskog bilja, kaže ona i dodaje da uglavnom izvozimo sirovinu, sa manjim stepenom prerade, a od polufinalnih proizvoda smrznuto voće, pre svega jagodičasto.
– Izvoz intenzivno raste, za 5-6 godina je upetostručen, za godinu dana 2017. godine porastao za 4,5 miliona evra, i dostigao ukupan iznos 24 miliona evra. Najviše se izvozi u Nemačku, Holandiju i Francusku, a organska hrana iz Srbije stiže i do SAD, Kanade i Japana – kaže Ivana Simić.
U bazi organskih proizvođača i prerađivača su podaci o površinama, statusu, standarde koje proizvođač poseduje, o sertifikacionoj kući, finalnom proizvodu koji ima, a pošto je veliko interesovanja stranih kupaca, biće i na engleskom.
– Jedna ideja je da dovedemo do bolje saradnje primarnih proizvođača i prerađivača, kako se ne bi dešavalo da uvoze ono što mogu i ovde da kupe, ali nisu znali da ima. Drugi cilj je da dovedemo do unapređenja izvoza, tako što bi ih objedili na jednom mestu, ne samo primarne nego i proizvođače gotovih proizvoda, da bi unapredili poslovanje svih – kaže ona i dodaje da će svi podaci biti javni uz pristanak na to pri upisivanju.
Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede ocenio je da je „sektor organske proizvodnje bitan i ima veliki potencijal“ i dodao da će „baza pomoći da imamo ažurirane informacije o svakom proizvođaču i o količinama koje prodaje“.
On je dodao da pored izvoza „moramo da ojačamo i domaće tržište organskih proizvoda“ i dodao da kada su bile inicijative da se uvedu užine organske hrane u škole „nismo znali čime raspolažemo, pa će nam i tu ova baza pomoći“.
Raketić je najavio izmene zakona o organskoj proizvodnji radi usklađivanja sa zakonima EU i da će kroz visinu podsticaja i drugačiji model njihove raspodele nastaviti da razvijaju sektor organske proizvodnje.
Do formiranja baze organske proizvodnje došlo je uz podršku projekta USAID za konkurentnu privredu koji traje već dve godine i gde je „Serbia Organica“ jedna od partnera.
– Cilj je pravljenje održivog sistema podrške srpskim preduzećima. Prerada voća i povrća su izvozni potencijal, država ima svoje subvencije, a ono što nedostaje je bolja integracija naše industrije, i edukacija kako doći na strana tržišta a baza je platforma za to – kazala je Jasmina Debeljak Maljković, zamenica direktor ovog USAID-ovog projekta.
Foto: Pixabay, Unsplash, Free Images
