S obzirom na različite uslove, slučajeve i potrebe, đubrenje krušaka se obavlja u jesen, proleće i u toku leta. Jesenje i prolećno đubrenje praktikuje se u voćarstvu od davnina, dok se letnje đubrenje preporučuje u novije vreme u vidu češćeg prihranjivanja kruške.
Jesenje đubrenje se najviše primenjuje kad su u pitanju teže rastvorljiva fosforna i kalijumova đubriva. Sa većim količinama azotnih đubriva, ono najčešće ima i neke nepovoljne posledice: nitrati se mogu u preteranoj meri isprati, naročito pri obilnijim vodenim talozima, a može se umaljiti i otpornost kruške prema mrazevima.
Prolećno đubrenje takođe ima značaja s obzirom na uslove sredine, osobine đubriva i stanje kruške. Ono se nameće kao neophodno i korisno, naročito pri višekratnom đubrenju. Obavlja se nekoliko nedelja pre cvetanja. U proleće se đubri azotnim đubrivima (oko 200-400 kg/ha KAN-a ili amonijum sulfata).
Letnje đubrenje (u junu ili julu) deluje vrlo korisno na razvitak plodova i obrazovanje cvetnih pupoljaka. Međutim, ono se mora oprezno primeniti. Ako se izvrši kasnije – krajem leta i početkom jeseni – njime se može izazvati drugo rastenje letorasta, što umanjuje otpornost kruške prema mrazevima. To zavisi najviše od bujnosti, rodnosti i vremena završetka vegetacije kao nasledne osobenosti. Ipak ga treba primeniti kod krušaka jako opterećenih rodom i sklonih alternativnom rađanju, jer se tada omogućuje obrazovanje cvetnih pupoljaka i ublažuje alternativno rađanje.
Prihranjivanjem se kruškama pružaju potrebni mineralni elementitokom čitave vegetacije, a ne samo u jesen i u proleće, kao što se najviše praktikuje. Prihranjivanje kruške može biti uspešno samo azotnim đubrivima, jer su ona rastvorljiva i pokretljivija pa lakše prodiru do žila same voćke. Razumljivo je da je to moguće samo pri optimalnoj vlažnosti zemljišta.
Mlade nerodne kruške prihranjuju se u tri roka radi obezbeđenja dobrog priraštaja i razvitka krune: rano u proleće, u početku rasta letorasta i pri najintezivnijem rastu letorasta. Ali, ako su voćke bujne, a uslovi sredine omogućuju duže trajanje vegetacije, treće prihranjivanje nije potrbno.
Izvor: Dipl. inž. Biljana Milosavljević, PSSS Kragujevac
Foto: Freepik
