S obzirom na različite uslove, slučajeve i potrebe, đubrenje višnje se primenjuje u jesen, proleće i tokom leta.
Jesenje i prolećno đubrenje praktikuje se u voćarstvu od davnina, dok se letnje đubrenje preporučuje u novije vreme u vidu češćeg prihranjivanja višnje.
Jesenje đubrenje se najviše primenjuje kad su u pitanju teže rastvorljiva fosforna i kalijumova đubriva. S većim količinama azotnih đubriva, ono najčešće ima i neke nepovoljne posledice: nitrati se mogu u preteranoj meri isprati, naročito pri obilnijim vodenim talozima, a može se umanjiti i otpornost višnje prema mrazevima. Međutim, u suvljim južnim predelima do ispiranja nitrata ne dolazi čak ni na peskovitim zemljištima.
Prolećno đubrenje takođe ima značaja s obzirom na uslove sredine, osobine đubriva i stanja višnje. Ono se nameće kao neophodno i korisno, naročito pri višekratnom đubrenju. Obavlja se na nekoliko nedelja pre cvetanja. U proleće se đubri azotnim đubrivima (oko 200-400 kg/ha KAN-a ili amonijum-sulfata).
Letnje đubrivo (u junu i julu) deluje vrlo korisno na razvitak plodova i obrazovanje cvetnih pupoljaka. Međutim, ono se mora oprezno primeniti. Ako se izvrši kasnije – krajem leta i početkom jeseni – njime se može izazvati drugo rastenje letorasta, što umanjuje otpornost prema mrazevima. To zavisi najviše od bujnosti, rodnosti i vremena završetka vegetacije kao nasledne osobine. Ipak, trebalo bi ga primeniti kod višanja jako opterećenih rodom i sklonih alternativnom rađanju, jer se tada omogućava obrazovanje većeg broja cvetnih pupoljaka i ublažuje alternativno rađanje.
Prihranjivanjem se višnjama pružaju potrebni mineralni elementi tokom čitave vegetacije, a ne samo u jesen i proleće, kao što se najviše praktikuje. Prihranjivanje višnje može da bude uspešno samo azotnim đubrivima, jer su ona rastvorljiva i pokretljiva, pa lakše prodiru do žila same voćke. Razumljivo je da je to moguće samo pri optimalnoj vlažnosti zemljišta.
Mlade nerodne višnje prihranjuju se u tri roka radi obezbeđivanja dobrog priraštaja i razvitka krune – rano u proleće – u početku rasta letorasta i pri najintenzivnijem rastu letorasta. Ali, ako su voćke bujne, a uslovi sredine omogućavaju duže trajanje vegetacije, treće prihranjivanje nije potrebno.
Izvor: ’Višnja’ dr Evica Mratinić
Foto: Pixabay, Wikipedia
