Xylella fastidiosa je jedna od najopasnijih polifagnih fitopatogenih bakterija za mnoge gajene i divlje vrste biljaka.
Taksonomski pripada carstvu Bacteria, razdeo Proteobacteria, klasi Gammaproteobacteria, redu Lysobacterales i familiji Lysobacteraceae. Najveću pažnju privukla je kao prouzrokovač Pirsove bolesti. Međutim, spektar ovog patogena još nije do kraja proučen jer Xylella fastidiosa kolonizira mnoge biljne vrste, među kojim su brojne ukrasne i korovske biljke, bez uočljivih posledica.
Karakteristično je da se u biljkama nalazi isključivo u ksilemu. Prenosi se zaraženim biljnim materijalom, a takođe i insektima (Cercopidae, Cicadellidae) koji se hrane sisanjem sokova iz ksilema.
Bakterija je prisutna u sprovodnom tkivu ksilema što kod zaražene biljke dovodi do začepljenja sprovodnih sudova i sprečavanja transporta vode. Ovo se ogleda promenom boje i opadanjem lišća. Od unosa bakterije na novo područje do pojave prvih simptoma potreban je različit vremenski period koji može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina.
Prvi simptomi se uočavaju na lišću koje po marginama dobija tamnožutu do smeđu boju. Nekroza se širi što dovodi do uvijanja, sušenja i opadanja listova. Nekroza i sušenje mladara ili grančica uglavnom se odvija u vršnom delu krošnje. Ukoliko se izvrši presek obolelih grančica, grana ili debla može se videti tamna boja sprovodnih sudova. Usled progresivnog razvoja patogena, veoma brzo dolazi do potpunog sušenja celog stabla.
Cilj vizuelnog pregleda je da se otkriju eventualni simptomi prouzrokovani bakterijom, ali i vektori bolesti. Iako X. fastidiosa prouzrokuje simptome, neke zaražene biljke domaćini mogu ostati asimptomatične tokom svog života. Trajanje asimptomatskog perioda varira u zavisnosti od biljne vrste domaćina.
Vizuelni pregled za otkrivanje simptoma ima glavnu ulogu u postupku uzorkovanja materijala za analizu. Uzorci za laboratorijsku analizu treba da se prkupljaju tokom leta i da budu sastavljeni od grana ili reznica sa zrelim lišćem. U slučaju malih biljaka, cela biljka se može poslati u laboratoriju. Obično se preporučuje uzorkovanje više biljaka i testiranje zbirnog uzorka sa mesta istraživanja.
Izvor: dipl. inž. Kristina Lazarević, PSSS Požarevac
Foto: Alexander Purcell, University of California, Bugwood.org, Rebecca A. Melanson, Mississippi State University Extension, Bugwood.org, M. Scortichini, Istituto Sperimentale per la Frutticoltura, Rome (IT)