U sledećih pet godina, u okviru projekta “Čista Srbija”, planira se izgradnja 7.000 kilometara kanalizacione mreže i više od 250 postrojenja za preradu otpadnih voda, za šta je planirano ulaganje od četiri milijarde evra.
– Situacija je sada loša jer više od 90 odsto otpadnih voda izbacujemo u reke i ako tako nastavimo uništićemo prirodu. Zato moramo da situaciju menjamo iz korena – naglasio je Tomislav Momorović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
On je ocenio da su nam neophodni auto-putevi, ali, kako je rekao, nove saobraćajnice ne vrede ako ne izgradimo kvalitetnu ekološku i komunalnu infrastrukturu, a pre svega kanalizacionu mrežu i postrojenja za preradu otpadnih voda.
Momirović je naveo da je do sada u ovim oblastima urađeno malo i da, između ostalih, ni Beograd nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i on je najveći grad na Dunavu bez takvog prečistača.
– To nije samo problem Srbije, nego i Evrope, zbog čega nam evropski partneri zameraju. Takvo postrojenje nije lako uraditi, niti je to jeftin posao, ni za manju sredinu, a ne za Beograd sa više od milion i po stanovnika – naveo je on.
Državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Jelena Tanasković ocenila je da je ekologija prioritet i da je za sledeću godinu, što iz budžeta, što iz drugih izvora, planirano 36 milijardi dinara za ovu oblast.
– Kada je reč o prečistačima i kanalizacionoj mreži, potpisali smo ugovor sa Razvojnom bankom Saveta Evrope od 200 miliona evra, čime ćemo finansirati izgradnju nedostajuće kanalizacione mreže i prečistača u 26 jedinica lokalne samouprave – kazala je ona.
Tanasković je dodala da je pokrenuta i izgradnja regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom i to u osam regiona.
Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije Siniša Mitrović naveo je da smo ove godine imali dva važna događaja iz oblasti ekologije, a to su Glazgov 26, odnosno projekat dekarbonizacije, gde smo potpuno implementirani, kao i otvaranje Klastera 4, posvećenog energetici i zaštiti životne sredine.
Kako je istakao, naše direktne štete od klimatskih promena veće su od 360 miliona evra godišnje.
– Mi nemamo infrastrukturu za upravljanje otpadom u Srbiji, a posebno industrijskim i opasnim otpadom. Nema privrednog rasta ni direktnih stranih ni domaćih investicija bez infrastrukture za otpad i otpadne vode – poručio je on.
Foto: PKS, Freepik
