Širom sveta su tokom proteklih 20 godina ponovo porasle šume na ukupnoj površini veličine Francuske, pokazujući da u nekim područjima regeneracija daje rezultate. To je, ipak, sedam puta manje od oblasti u kojima je posečeno drveće.
Od 2000. godine je obnovljeno gotovo 59 miliona hektara šume, sa potencijalom da upije 5,9 gigatona ugljen-dioksida, što je više nego što cele SAD emituju za godinu dana, pokazuje nova studija.
Dvogodišnja studija, u kojoj su korišćeni satelitski snimci i terenska istraživanja u više desetina zemalja, identifikovala je oblasti u kojima su obnovljene šume, prenosi „The Guardian“.
U Atlantskoj šumi u Brazilu drveće je ponovo poraslo na površini veličine Holandije zahvaljujući radovima na očuvanju i promenjenim industrijskim praksama.
U mongolskim tajgama šuma se obnovila na 1,2 miliona hektara za dve decenije, što je rezultat napora konzervatora i mongolske vlade.
Šume su se regenerisale i u delovima centralne Afrike i Kanade, pokazuje studija Svetske fondacije za prirodu (WWF), sprovedena u okviru projekta „Hiljadu milijardi drveća“.
Istraživači ipak upozoravaju da se nestajanje šuma odvija zastrašujućom brzinom i da je krčenje šuma mnogo brže nego njihova regeneracija.
Tokom dve decenije izgubljeno je 386 miliona hektara šuma širom sveta, što je oko sedam puta više nego što je ponovo poraslo.
Prema procenama ranijih studija svake godine nestane šuma veličine Ujedinjenog Kraljevstva, što predstavlja ogromnu pretnju divljim životinjama i ugrožava borbu protiv klimatskih promena.
Krčenje šuma se posebno povećalo prošle godine, najviše u kišnim šumama u tropskim predelima.
Drveće se ubrzano seče i pali u Amazoniji, gde je samo ove godine nestalo 174.000 hektara šume. Predsednik Brazila Žair Bolsonaro se zbog toga našao pod rastućim pritiskom međunarodne zajednice.
– Nauka je jasna – ako želimo da izbegnemo opasne klimatske promene i preokrenemo gubitak prirode, moramo da zaustavimo krčenje i obnovimo prirodne šume – izjavio je direktor za prirodna rešenja u WWF Vilijam Boldvin-Kantelo.
Istakavši da je regeneracija prirodnih šuma često jeftinija i bolja za biodiverzitet od aktivno sađenih šuma, Boldvin-Kastelo je rekao da ovo istraživanje pokazuje gde i zašto se obnavljaju i kako se mogu napraviti isti uslovi negde drugde.
– Ali ne možemo uzeti ovu regeneraciju zdravo za gotovo. Krčenje i dalje uzima milione hektara svake godine, mnogo više nego što se obnovi – upozorio je Boldvin-Kastelo.
Izvor: „The Guardian“, Euroactiv
Foto: Unsplash
